KATINA NEDILJA: KAD TI DOĐOŠI PRIOTMU STRANKU

Dico, taman sam mogla i priskočit koju nedilju pisanja jel nikaki visti nema, ništa se u varoši ne događa, baćo i ja – kako Bog zapovida. Al andrak ne miruje! Sritnem u subatu na Mličnoj peci snaš Klaru a ona će meni: „Kate, jel vidiš ti šta se ovo dešava! Bećar očo, uncut došo!“, pa zamane kotaricom i ode bisno ko furija, a mene ostavi da stojim na srid pece zblenuta. Bit će da su snaš Klari malo popuštili živci, pomislim, pa nastavim svojim putom kući.

Prolazim kraj Velike crkve, kad tamo stoji niki svit, onako s koca i konopca okupljen. I onda se sitim, obilužava se 9. svibnja! Primaknem se i ja s kotaricom da vidim ima l kogod od naši, al ne vidim ni Mirka ni Slavka ni Peru ni Blaška. Nije mi bilo pravo. Sve njevi, a i od njevi samo ko je moro doć, jelte, po funkciji. Jeto, ako nji i nije bilo sramota, mene je baš zdravo bilo! Ko nam, čeljadi, drži slovo o antifašizmu! Možda su oni triput prominili svoja virovanja u ovom viku, al ja zdravo dobro pamtim njeva dila iz prošlog vika, mene neće privarit. Mora bit da je ipak i njima samima bilo bar malo neugodno da se izdaju za ono što nisu, pa njim ni govori nisu bili zdravo vatreni a ni poze za slikovanje nisu odražavale niki stav. Sem kod jednog.

Ne morate dvared pogađat. Ko se u našoj varoši najvećma voli slikat i kad triba i kad ne triba? Ta već vas vidim da se smijete. Jeste, dico, Ivanišević dr. Nenad. Taj uncut se takim voli slikujovat da ja čak mislim da je i stranku prominio samo da bi bio u vlasti al ne čerez vlasti same. Ne, ne! Nisu njemu bitni toliko ni novci, ni funkcije, ni stranka u kojoj je. Bitno je da on bude slikovan što više. Pedig, kako opoziciju kamere ne vole, šta će naš Nenad neg da prileti u kaku partiju koja je dio vladajućeg namištaja.

A pošto je ta nova partija mala, skoro pa nebitna, što nije dobro za slikovanje, onda je titula našeg Nenada morala bit veća. Sad je, dico, glavni za sve Rasimove u našoj Vojvodini, a posto je i kaki sekretar u ministarstvu onog lucprde Vulina. Al zna naš Nenad kako to dobro da pridstavi novinarima, pa uvik kad se slikuje kaže „Mi iz Vlade Republike Srbije“. Borame, kad tako kaže, ispadne da je baš zdravo bitan!

Meni samo malo žao oni izvorni Rasimovi apoštola u našoj varoši. Siroti, došo im priletač iz te ozloglašene Demokracke stranke protiv koje su i sami bili, pa namistio svoje ljude, a nji izguro u zapećak. Jeto šta je njima njeva borba dala: dođoš im prioto stranku! Čerez čega, dico? Samo čerez slikovanja.

Tako je prošo i naš Gojko. Sad, baćo kaže nije naš. A dašta je neg naš, šta ćemo s njim? Njega je onaj iz Koštunicine stranke baš nasanko, amišan niki čovik. Tog ne mož često vidit da se slikuje, priče su mu kanda nike druge privilegije vlasti. Daklem, tu je borba oko pozicija dosta dugo trvala. Na kraju je privagnilo na stranu Koštunicini dođoša, koji sad međ sobom dile i novce i funkcije i radna mista. E, Gojko, neće ti to na dobro izać. Proćete i vi ko Demokracka stranka kad takim primate one koji su prodali viru za večeru.

Baćo mi kaže da već jedared moram i ja svatit da nema tu v od virovanja, i od ideologije, p od programa. Mogo bi baćo tako ređat do prikosutra čega sveg u toj politiki nema. Po njegovom rezonu, sve se vrti samo oko novaca, a di ima novaca, tu posla čista nisu.

Bit će da u tom baćinom divanu ima kake istine. Jeto, moram priznat. Kad sam vidila kome je sve naš polgarmešter dodilio novce za kulturu, prvo šta sam pomislila je da tu posla nikako ne mož bit da su čista! Dico moja, nikom Savezu srpski udruženja Severnobačkog okruga Subatica dodilio je priko 2 miliona dinara, pa isto tako malo njevima, pa malo našima, pa malo manje Grcima, Crnogorcima, Nimcima, Bošnjacima, Romima. Pa kud to iđe?!

Ove godine pojavile su se na spisku i nike silne zavičajne organizacije da čovik ne mož virovat: Srpski zavičajni klub „Sloga“, pa Udruženje Ličana „Lika“, pa Zavičajno udruženje Banija, pa Udruženje izbegli i doseljeni Srba, pa Zavičajno udruženje „Hercegovina“, ma mož tako ređat do prikosutra. I sva ta udruženja se bave kulturom u tolikoj miri da su jednom dodiljeni novci za obilužavanje 20 godina od Oluje u Rvackoj.

Dico moja, dobro da ste očli. Ne znam na kog je snaš Klara bila bisna kad sam je susrila na peci, al te njene riči „Bećar očo, uncut došo“ posli svega nabrojanog baš dobro razumim. Iđem ja sad osnovat kako udruženje, tribaće mi puno novaca na jesen za zimnicu. Jevo, kod nas počeli prodavat trišnje na komad, tako je sve zdravo skupo, a buđelari prazni. Ta napisat ćemo i baćo i ja kaki projekat, mož bit da prođe ko kultura spravljanje dunca na zavičajni način. Ionako nam je od te kulture ostalo samo srušeno pozorište u centru naše lipe varoši.

Budite pozdravljeni,

Vaša Kata

[clear]