TAMÁS KORHECZ, BIVŠI PREDSEDNIK MNS-A: POTREBAN NAM JE DIJALOG, A NE VOĐA

Mislim da u zajednici koja gubi populaciju i koja je iz godine u godinu sve manja nema potrebe da se i dalje vrši pluralizacija političkog prostora

Pola godine nakon izbora novog rukovodstva Mađarskog nacionalnog saveta tražio se medij i čovek koji će u njemu izreći ono o čemu veliki broj pripadnika ove zajednice sve više govori. Nedeljnik „Családi Kör” pokazao se skoro pa jedinim izborom, a donedavni predsednik MNS-a Tamás Korhecz kao najbolji sagovornik. Upravo zbog toga nije čudno što su na sinoćnjoj tribini „Civilnog saveza vojvođanskih Mađara“ u Subotici neki od prisutnih u Korheczu prepoznali nadu koju su odavno izgubili u Istvána Pásztora. Sam Korhecz na tribini je više puta rekao kako problema ima i u samom MNS-u, ali u mađarskoj zajednici uopšte i da je zbog toga o njima potrebno razgovarati na najširem nivou. Međutim, o potrebama da se osniva neka nova stranka vojvođanskih Mađara, a još manje o tome da on bude na njenom čelu, i u razgovoru za „Magločistač“ dao je negativan odgovor:

Izvor: Magločistač

“Ne pripremam se da se ponovo politički angažujem. Na tribinu sam došao da kažem svoje stavove, naročito u vezi sa radom Mađarskog nacionalnog saveta, čiji sam bio predsednik. Reč je o kritičkim opaskama koje imam u vezi sa radom MNS-a u poslednjih šest meseci. Ako me pitaju, ja to veoma rado činim zbog toga što želim da se unapredi rad pošto je u javnom interesu da nacionalni savet, koristeći svoje resurse, učini što može u ovoj relativno teškoj situaciji za zajednicu za unapređenje stanja. Što se Saveza vojvođanskih Mađara tiče, nesporno je da je to stranka koja je od svog osnivanja pridobila većinu mađarskih glasova, odnosno većinsku podršku zajednice. Smatram da novi izazovi, nove situacije zahtevaju i određene promene u stranci. Mislim da je jedna od tih stvari upravo da se u teška vremena mora stvoriti što širi konsenzus i što širi dijalog sa svima onima koji žele dobro zajednici i u tome stranka ne može da se zatvori i zaključa, jer nije dovoljna sama da reši sve probleme. Ukoliko se najavljene promene u ovom pravcu stvarno dogode, mislim da nikakva alternativa nije potrebna. Inače, ovdašnja mađarska politička scena je veoma pluralna. Tu imate šest stranaka, doduše one su male ali postoje. Dakle, ako je ljudima potrebna alternativa, ona već postoji. Mislim da u zajednici koja gubi populaciju, koja je iz godine u godinu sve manja, nema potrebe da se i dalje vrši pluralizacija političkog prostora.“

Verujete li u najavljene promene unutar SVM-a, posebno nakon rezultata nedavne izborne skupštine ove stranke?

„Ne mislim da su jedino personalne promene garancija nekih promena u pristupu, u nekom otvaranju. Dakle, sam novoizabrani ili reizabrani predsednik je najavio jedan širi dijalog i šire uključivanje zajednice. Videćemo. Posmatraću kao znatiželjan čovek i nadam se da će do toga doći. Ja sam čovek koji nikad ne želi da unapred osudi na propast neko obećanje. U tom pogledu mislim da će se naredne nedelje pokazati ozbiljnost tih stavova i namera koje stoje iza njih.“

Da li smatrate da će SVM na budućim izborima biti kažnjen od glasača zbog svoje koalicije sa Srpskom naprednom strankom i bliskih odnosa sa „Fideszom“?

„Niti sam vidovnjak niti čarobnjak, pa naravno da onda to i ne znam. Svakako da u delu mađarskog biračkog tela u Vojvodini ima otpora prema nasleđu čelnika Srpske napredne stranke dok prema ‘Fideszu’ takvih rezervi nema. Ali, generalno prema tim vodećim figurama ima i loših iskustava. E sad, koliko je to palo u zaborav, a koliko nije, ne znam. Znate, politika često računa na stvarno neviđeno lošu memoriju birača. Dakle, ne mogu proceniti da li će prevagnuti neka negativna iskustva ili neko sadašnje stanje. Sada je retorika promenjena kao što su promenjeni i ciljevi istih tih ljudi.“

Puno reči na tribini bilo je posvećeno medijima na mađarskom u Vojvodini, odnosno pitanjima cenzure i autocenzure u njima. Kakvim ih Vi vidite?

Izvor: Magločistač

„Mediji na mađarskom u Srbiji su na neki način taoci situacije u kojoj se mediji generalno nalaze. Mi teško možemo zamisliti da će, ako situacija u pogledu sloboda i kvaliteta medija u Srbiji generalno nije dobra, mediji na mađarskom biti ekstra kvalitetniji i u tom pogledu po nekim etičkim ili profesionalnim standardima biti znatno iznad proseka. Mislim da oni dele sudbinu našeg medijskog prostora, koja, moram da kažem, ne pogoduje suviše ni profesionalnom ni novinarstvu koje stremi ka objektivnom informisanju i koje štiti javni interes. U tom pogledu i u medijima na mađarskom ima autocenzure i tendencija u pravcu da se izađe u susret izrečenim ili neizrečenim željama politike. Toga sam bio svestan i za vreme svog mandata. Mislim da i sami novinari moraju delimično da pruže neki otpor prema tim stvarima, jer to generalno podriva i njihov renome u celokupnom društvu. Ali, naravno, ne mogu se sami novinari izboriti protiv svih nedaća i problema u medijima.“

U svom uvodnom izlaganju naveli ste da je za vreme Vašeg mandata postojala razvijena komunikacija na srpskom, a da danas toga više nema. Vidite li u tome samoizolaciju MNS-a?

„Rekao sam da su simptomi samoizolacije različiti, ali oni postoje. Jedan od izrazitih je da ne postoji komunikacija na srpskom; ne postoji ni direktna niti sajt postoji. To su za mene nerazumljive stvari. Mi živimo u Srbiji i komuniciramo ne samo sa državom nego i sa svim manjinama na srpskom jeziku. Ne razumem da li je reč o nehatu ili o nečijoj odluci da to nije bitno. Lično sam mislio da to jeste bitno i svoj stav nisam promenio.“

Govoreći o radu MNT-a, kao jednu od lošijih stvari naveli ste da nijedna od osam strategija nije realizovana. Šta je tome razlog?

„Te strategije izražavaju neki široki konsenzus struke unutar zajednice. I ja lično i ondašnja administracija MNS-a radili smo puno na tome da realizujemo te programe. Ono što sam primetio je to da su mnoge od tih strategija jednostavno stavljene na neku policu, a novi sastav MNS-a ne radi na tome da se ti ciljevi realizuju. To je delimično i zbog toga što su izvršene prilično radikalne promene u administraciji MNS-a. Gotovo polovina zaposlenih je izgubila posao ili nije angažovana, a ti ljudi su bili ključ funkcionisanja tih programa. Jer, obučeni kadrovi koji rade u MNS-u su ipak ‘biti ili ne biti’ za kvalitetnu realizaciju tih stvari, kao što je i državna administracija ključ toga da li će država kvalitetno funkcionisati. Ni danas ne mogu da shvatim zašto je to urađeno, jer dok sam ja pratio i ocenjivao rad tih službenika moram reći da su to bili krajnje profesionalni ljudi koji su ili dobili najviše ili vrlo dobre ocene. Mislim da je zbog toga šteta naneta i samom MNS-u i zajednici. To je moj stav i možda ga ne dele sadašnji rukovodioci. I njih treba pitati oko toga.“

Kao jednu od boljih stvari spomenuli ste da se i nakon Vašeg odlaska budžet MNS-a povećao. Kako u takvoj situaciji izostaju rezultati?

Izvor: Magločistač

„Ja nisam u prilici da to svakodnevno pratim, ali ono što mogu reći da je dobra stvar što sam, s jedne strane, i sam ostavio punu kasu. Dakle, nisam na kraju godine potrošio sva raspoloživa sredstva i to sam mislio da je korektno prema novom predsedniku i rukovodstvu u smislu da ne kažu da ne mogu funkcionisati zbog toga što je kasa ispražnjena. S druge strane, mađarski fondovi su za neke nove programe opredelili značajna sredstva oko kojih se, naravno, možemo sporiti da li su oni prioriteti. Ali, nemam ja nikakav problem da ovaj saziv odredi prioritete. E sad, ono što mislim da dosta sporo teče jeste da su sredstva tu, ali izgleda da neki projekti do kraja još nisu gotovi oko restauracije sinagoge i katedrale što je samo dobra stvar. Ali, izgleda da to neće biti skoro realizovano. I pored toga, generalno podržavam da bude što više novca na raspolaganju, naravno pod uslovom da se to zakonito i racionalno troši.“

Kakav je Vaš utisak: da li je MNS zapravo „privatizovan“?

„Privatizovan nikako. Ali, ono što sam i ‘Csaladi Köru’ rekao je da je Ildikó Lovas bila faktički predsednica MNS-a, da je rad dosta radnih tela i odbora marginalizovan. U tom pogledu ja se uvek zalažem za što širu raspravu i što šire uključivanje stručnjaka. Ponosan sam na to da je u mom mandatnom periodu u MNS-u i u našim odborima bilo oko 30 doktora nauka, a sad ima svega nekoliko. Dakle, ima tu i nekih negativnih tendencija. Naravno, nisu samo doktori nauka korisni ljudi, ali ipak to izražava kvalitet i razmišljanje i diskusije integriteta samog MNS-a.“

Dosta reči bilo je i o sve većem broju odlazaka mladih ljudi iz zemlje, među kojima je i veliki broj Mađara iz Vojvodine. Imate li ideju šta bi trebalo učiniti da se taj trend zaustavi?

„Prvi korak je svakako da to pitanje ne guramo pod tepih nego da istražimo situaciju: kolike su stvarne brojke, šta se dešava u zajednici i zašto ljudi odlaze. Da li je generalno reč o nekoj ‘crnoj atmosferi’, nekom osećaju nepostojanja perspektive; koji su to subjektivni ili objektivni razlozi za ono što se dešava, koliko je to pitanje mađarskog državljanstva…? Ako bismo to utvrdili, bila bi to mogućnost da se deluje. Ono što mislim da jednostavno ne možemo da radimo dalje je da te tendencije ‘ne primećujemo’. Nisu to samo objektivne stvari kao što je zalazak sunca nego je velikim delom reč i o veoma subjektivnim stvarima. Zbog toga mislim da treba napraviti kvalitetna istraživanja i što pre delovati u pravcu da se taj proces spreči ili da se na neki način prikaže realna perspektiva tim mladim ljudima koji u ovom trenutku osećaju da je veća perspektiva čistiti ribe na Islandu nego, recimo, biti novinar u jednoj medijskoj kući ovde. Dakle, dešavaju se i takve situacije, a koje su apsurdne, i u tom pogledu mislim da nakon razjašnjenja tih stvari treba da iskreno govorimo o tim problemima.“

Razgovarali: Natalija Jakovljević i Zlatko Romić

[clear]