KATINA NEDILJA: BAĆINA MIRA

Obilužili smo, dico, taj 1. maj al ne čerez Praznika rada, kako svi divane, već onako kako smo mi oduvik radili. Očli smo u Đurđin na proštenje kod strine. Baćo ni ove godine nije propuštio kasačke trke, a nije zaobašo ni mijanu. Mada, kaže, nije to ko što je kadgod bilo. E, nije ni Đurđin misto kakim ga pamtimo. Svita je sve manje i niki su svi postali nervozni ko varoščani. Al naša strina se, fala na pitanju, dobro drži. Zdravo puno vas je pozdravila.

Pošto se svetkovo taj rad, jelte, cila dva dana, baćo je pridložio da i mi 2. maja štogod spravimo na roštilju. Oko tog smo se, moram vam kazat, dobrim raspravljali. Prvo, šta praznujemo pored tolkog nezaposlenog svita. A drugo, i košta ko Svetog Petra kajgana. Baćina mira – po kile mesa po glavi, pa triba to kogod i isfinancirat. Takim sam mu zapušila usta, nije imo, što bi kazli, pravo ni na repliku.

Obašli smo zato naš Palić. Zdravo davno sam tamo bila, pa ko veli, da vidim i ja u kom pravcu naše kere varoške razvijaju te potencije elitnog turizma. Dico: šatra do šatre! A najveću šatru i na najboljem mistu, sve s muzikom uživo, imo naš polgarmešter. Baćo me ispravlja, kaže, nemoj grišit dušu, nije to baš lično njegova šatra a nije ni varoška. To je, Kate, VE-EM-ES. Baš tako je kazo, a misli na njeve, znam ja. Oko jednog smo se sporazumili: veličina šatre je srazmerno proporcionalna učešću u vlasti. To je mira stvari danas, zaključio je važno baćo.

Imo je na našem Paliću šatru i Dačić. E, dico, a pod šatrom malo svita. Bit će da su se Ivicini baš poprcali otkad su se rascopali na dvi struje, pa ovi jedni pobigli kod onog komendijaša Vulina što često minja odila. Tebi, Kate, niko nije pod brk, kaže mi baćo. Nisam ja, dico, takim baždarena da mi baš niko ne valja, al taj Vulin cigurno nije prilika za nikog ministera. Jeto, prija koji dan, slikaje ga novinari kako svečano otvara jedan lift u našem Apatinu. Lift, dico! Pa jel i to mira današnji stvari i poso ministera?

Al ne moram ić tako zdravo daleko, čak do Apatina. I naš varoški minister za cocijalna pitanja je imo pridstavu za novine. Zalipio čovik nalipnicu „Pristupačno za invalide“ na vrata kake poslovnice koja nikake veze nema s varoši i poslovima našeg ministera, osim što je ovaj tamo radijo ko stjuart, šta god to bilo, prija neg je sio u stoc pod varoškim tornjom. Pedig, prid vrata svečano postavljene dvi lece, novinari slikaje, svi srićni, i invalidi i pridstavnici poslovnice a i minister varoški. To je ta mira stvari danas, Jezus Marija!

I onda se čudimo zašto narod gunđa, jel nikom nije jasno di el kome iđu naši novci. Taki sam se divana, dico moja, naslušala dok sam stojala u redu u Poreskoj za plaćanje oni silni poreza i naknada za kojekaka čudesa, a red ne jedan već dva! Po dana sam odstojala dok svoje novce za tuđe budalaštine nisam dala. Po ničijeg radnog vrimena. Mislim se, mora da nas namerno takim drže u tim redovima. Triba taj silni nezaposlen svit kako zabavit da brže prođe dan.

Budite pozdravljeni,

Vaša Kata

[clear]