Trotoar bez drveća u ulici Petefi Šandora 5, foto: Viktorija Aladžić
Ono što predstavlja veći problem jesu naši urbanistički planovi koji predviđaju izgradnju višespratnica na velikim površinama gradskih prostora umesto prizemnih kuća sa baštama u kojima uglavnom ima i drveća. Realizacijom takvih planova, zelene površine koje se nalaze u gradu, smanjiće se za 80 odsto
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Kesten osušenog lišča u Prvomajskoj ulici, foto: Viktorija Aladžić
U vreme nastanka moderne arhitekture, koja je imala tendenciju da raskine sve veze sa prošlošću, i žestokog razvoja industrijalizacije, nakon završetka dva velika svetska rata, stanovništvu planete izgledalo je kao da Zemlja ima neograničene resurse, te da se na njoj možemo baškariti i bahatiti do beskonačnosti. Već sedamdesetih godina dvadesetog veka uočava se iscrpljenost pojedinih oblasti i resursa, koja je danas dobila alarmantne razmere i nema više ni jednog živog bića na planeti koje ne oseća bar neki deo posledica neumerenih ljudskih aktivnosti kroz klimatske promene ili iscrpljenost pojedinih resursa. Ono što je ispred nas je vreme brzog osvešćivanja i delovanja, jer je već sada ugrožen opstanak ljudske vrste na planeti. No glasovi koji se bore za spas života kakav poznajemo, suviše su slabi u odnosu na moćnike koji zamišljaju da će njihova individualna materijalna bogatstva biti dovoljna da spasu sopstvenu glavu i sačuvaju od propasti sopstveni izolovani delić sveta. Ipak, hteli mi to ili ne, bićemo primorani na kolektivnu akciju jer će samo kolektivna akcija moći da pruži mogućnost izlaska iz ove situacije u kojoj se trenutno nalazimo naizgled potpuno bespomoćni.
Pre vremena osušene lipe na Korzou, foto: Viktorija Aladžić
Iako su ljudi u istoriji planete Zemlje na njoj zapravo vrlo kratko, svojim delovanjem su izmenili sve prostore na planeti, da je danas skoro nemoguće ustanoviti ni jednu zonu koja nije na neki način bila izložena ljudskom uticaju. Veće promene događale su se na prostorima na kojima su ljudi duže živeli i na njima je teško rekonstruisati izgled prostora pre ljudskog prisustva. U nekim situacijama su ljudi u prošlosti, svojim aktivnostima, doprinosili svom okruženju i poboljšavali su uslove života ne samo sebi nego i čitavom nizu drugih bića; u drugim slučajevima toliko su iscrpljivali resurse da su potpuno uništili okruženje i sami iščezli iz određenog prostora. Jedan dobar primer je prostor međurečja Tigra i Eufrata, ili određenih delova Sahare, koje je u prošlosti bio plodna ravnica, i gde se zapravo začela naša civilizacija, a danas je pustinja.
Poljoprivredna karta Subotice iz 1805. godine, izvor: Istorijski arhiv Subotica, “Koreni” (screen shot)
Ne možemo tačno znati kako je prostor na kojem se danas nalazi Subotica izgledao pre 500 ili 1000 godina, ali zahvaljujući kartama i planovima koje su crtali inženjeri od kraja 18. veka do danas, možemo donekle steći predstavu o naporima koje su prvi doseljenici na ove teritorije, nakon odlaska Turaka, ulagali da prostor na koji su se doselili obogate nedostajućim resursima, a jedan od tih nedostajućih resursa je bilo drvo. Svako drvo u gradu, ali i u šumama u okruženju Subotice (Kelebija, Radanovac, Selevenjska šuma) bilo je zasađeno ljudskom rukom u poslednjih 300 godina.
Dokaze o tome imamo i u Istorijskom arhivu Subotice, jer je u njemu sačuvana bogata građa koja svedoči o aktivnostima koje su se u gradu dešavale. Tako je na primer Martin Logo, nastojnik iz Santove, 1765. godine pismom podsetio Gradsko veće Sent Marije, kako se tada zvala Subotica, na to da imaju obavezu da zasade vrbe na vlažnijim mestima, te je tražio izveštaj o tome (Istorijski arhiv Subotice – IAS, F:261, 2.3.31.16/1765.). Izveštaj je dobio 1766. godine prema kojem je na teritoriji Sent Marije bilo zasađeno 10.000 vrba (IAS, F:261, 2.3.32.1/1766.). Prema popisu stanovništva u trgovištu je 1765. godine živelo 8.829 starosedelaca i 182 novodoseljenih, dok je beskućnika bilo 727 (Mađar, Laslo; Popis domaćinstva privilegovanog komorskog grada Sent Marija iz 1765. godine. Koreni, Subotica: Istorijski arhiv, 1991, 193 – 234.) Što znači da je, tokom jedne godine, trgovište, od nešto manje od 10.000 stanovika, zasadilo 10.000 vrba. Drvo po glavi stanovnika.
Karta trgovista Sent Marije iz 1747. godine, izvor: Istorijski arhiv Subotica, “Koreni” (screen shot)
Kada su poslednji put uprava grada Subotice ili njene službe preduzele bar slične mere sađenja drva u gradu ili njegovoj okolini? Drvo po glavi stanovnika? I ne samo to. Sadnja sama za sebe nije dovoljna, potrebno je nakon toga još nekoliko godina starati se o svakom drvetu, zalivati ga dok ne razvije korenje koje može dostići do dubljih i vlažnijih delova tla. No, građani Sent Marije sadili su drva neprestano i pošumili prostore severno od Subotice da bi grad zaštitili od severnih vetrova i nanosa peska koji je taj vetar nosio.
Količina zasađenih šuma vidi se ako se upoređuju karte grada, te se na karti trgovišta Sent Marije koju je izradio C. F. Kajzer, 1747. godine (IAS, Koreni, str.127), vidi tek nešto malo šumskih zasada da bi se površina tih zasada značajno povećala do vremena izrade poljoprivredne karte A. Bauera iz 1805. godine (IAS, Koreni, str.35). Pošto stanovništvo koje se naselilo na prostorima današnje Subotice nije imalo drvene građe za izgradnju krovova, niti za ogrev, sadnja šuma bila je uslov opstanka, ali je sadnja šuma donela i neke druge kvalitete, zadržavala je pesak, štitila od vetra, pružala dom raznovrsnim životinjama, jestivim biljkama i gljivama, itd.
Ulica Age Mamužića, foto: Viktorija Aladžić
Istovremeno sa sadnjom šuma u okolini grada, posađeni su i drvodredi u gradu, čija uloga je bila smanjenje količine prašine i stvaranje prijatne mikroklime. Nama koji smo odrasli sa svim tim blagodetima, koje su nam ostavili preci, nemamo mnogo poštovanja, i odnosimo se prema drveću potpuno neodgovorno. Jedan od primera neodgovornosti je njihovo sečenje, pri čemu se prostor gde je bilo drvo popločava, a posečeno drvo se ne zamenjuje novim. Drugi od primera je korištenje drveća kao oglasnih tabli kada se nemilice heftaju umrlice i oglasi na stabla. Neće drveće umreti od ovih oglasa, ali ono što nećemo sebi da priznamo, zasuti velikom količinom sopstvene arogancije i »bustovanja« lične samobitnosti; o čemu ne želimo da mislimo, o čemu ne želimo da učimo, jeste da je i drveće živo biće, te da oseća bol baš kao i mi. Zelenilo u gradu, osim toga, prilično je staro i mnogim stanovnicima stvara probleme pomerajući trotoare, dižući temelje kuća, oštećujući krovove tokom oluja itd. Drveće na ulicama, te naše čuvene gelegunje trebale su već odavno da počnu da se zamenjuju mlađim stablima.
Tri godišnja doba na jednom kestenu – Ludoš 2017, foto: Viktorija Aladžić
No, ono što predstavlja veći problem jesu naši urbanistički planovi koji predviđaju izgradnju višespratnica na velikim površinama gradskih prostora umesto prizemnih kuća sa baštama u kojima uglavnom ima i drveća. Realizacijom takvih planova, zelene površine koje se nalaze u gradu, smanjiće se za 80 odsto. Svaka izgradnja nove zgrade podrazumeva betoniranje ili popločavanje površine nekog do tada zelenog dvorišta, da bi se obezbedila površina za parkinge i uglavnom se drveće poseče i sa ulične strane. Na ovaj način smanjuju se zelene površine koje u velikoj meri rashlađuju gradski prostor tokom vrelih letnjih meseci i čuvaju toplotu tokom zimskih. Kako Subotica nema reku koja bi donekle smanjivala temperaturu gradskog prostora, nama je jedini spas da sadimo što više zelenila da bismo ublažili pogubne posledice otopljavanja. Ove godine, tokom leta, prvi put se lišće osušilo na svim lipama na Korzou. O tome šta se desilo sa kukuruzima neću ni da pominjem. Ako malo bolje pogledate, u gradu ima mnogo drveća koje je teško patilo tokom vrućeg leta ove godine i koje se više neće oporaviti. Stradali su po gradu kesteni na primer, ali mi i dalje nonšalantno sečemo drveće kao u ulici Age Mamužića, pa smo ostavili prostor za drveće, koje će biti zasađeno kada? Posečeno je drveće i ispred nove i zgrade u ulici Petefi Šandora 3 i 5 i nije ostavljen prostor za nove sadnice. Zašto?
Povezani članci:
VIKTORIJA ALADŽIĆ: GRAD ILI NEGRAD PITANJE JE SAD
VIKTORIJA ALADŽIĆ: POGLEDAJMO SE U NAŠE VELIKO KOLEKTIVNO OGLEDALO
VIKTORIJA ALADŽIĆ: TROTOAR – MERILO NAŠEG ODNOSA PREMA LJUDIMA
(Magločistač)
[clear]
Jedan Komentar na
“VIKTORIJA ALADŽIĆ: DRVO PO GLAVI STANOVNIKA”
Pre skoro mesec dana Viktorija A… stavila na ekran svoje misli i niko nije imao vremena da je podrzi dobro sto barem pet citaoca slaze se sa njom. Nije samo u pitanju drvece u gradu i u okolini gde ” hrabri i vaspitani ” u sumi na visini oko 80 santimetara seku bagreme — zasto bi saginjali kad stojeci lakse odseci i nose, ostavljajuci grane jer lakse odseci par debla vise nego nositi i manje vredne grane. Sta ovde moze uraditi kako moze posumiti opustosenu sumu oko grada samo tako ako suma na pesku prelazi u posed gradu da ne ostane to kao vlasnistvo Srbija sume nego vlasnistvo grada i okolni naselja od Tavankuta do Tise , nesme ni preci u posed nekog partijskog tajkuna nego treba o tome da brine, cuva i neguje grad i okolni naselja . Sta mozemo u gradu to je za sada skoro problem bez izlaza, prvo treba vaspitavati roditelje da nauce svoju decu ne klince i klinke — kako brzo modernizujemo izraze, nego decke i devojcice da drvece treba saditi, negovati i cuvati i kad ovi narastu valjda onda u njihovim glavama doci ce ideja da sa unistenjem zelenila i drveca unistavamo sami sebe. Danasnji na vrhu misle samo o svom profesionalnom napredku od lokala do vrha zato i tako ” sretno” zivimo, u skolama treba vaspitati ucenike o vaznosti cveca, trave, drveca, i trebalo bi da svaka skola u svojoj blizini ima neko zelenilo i novo zasadjeno drveca ili zbunjeva o kojoj brine ucenici uz pomoc gradskog zelenila, casove koje moze trebalo bi odrzati u prirodi u lokalnom parku, sumi, oko negovani zelenila i naravno i u zapustenim parcelicama da vide deca kako izgleda napustena, zakorovljena povrsina. Sto ne sadimo nove drvorede na ulicama to treba ” razumeti ” jer nema zato sredstava , novce imano samo za partiske manifestacije, zastave i zastavice partiske reklame jer takva nepotrebna propaganda nas ” dovodi do najvece srece ” necemo ni onu zelenu fontanu da sredimo jer kao takav sluzi nam za primer kako Oni predhodno radili, a Mi evo Vas usrecimo sa betonom gde izmedju nji ili unutar u supljinama ne raste raste trava jer i nemaju te supljine — ali to treba negovati, kositi na to nemamo srestava jer trebaju novci ako dolazi neko na otvaranje javnog WC – ja da pokazemo da nismo bednici i znamo obicaje i red. Nigde ne vidim kad je gradska kuca sa tornjem zavrsena — to nije mala stvar da je dosao Car Austro-Ugarske na otvaranje , ni na gimnazije ni na otvaranje muzicke skole ni pozorista gde kasnije nastupili poznati i priznati svetski glumci. Divlji kesten od pre 40 godina u dolini Karpata propada od bolesti, lipe treba negovati, zalivati nije dosta samo faliti sa njima, galagonja — celtis odlicno raste i u ovoj zagadjenoj klimi to su znali i pre 100 godina. Dozvolu za izgradnju vise spratnic ili i njihovi adaptacija dati samo ako preuzetnik ili tajkun obavezuje da ce u gradu posaditi toliki broj drveca kolika je povrsina — kvadrati najvece prostorije sa nuzprostorijama u objektu i naravno da ce njih negovati naredni 5 godina.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.