LOKALNI MEDIJI U RALJAMA TRANZICIJE: INFORMISANJE U JAVNOM INTERESU SE SVELO NA PR

„Mi smo razgovarali sa predstavnicima desetak subotičkih medija, i kada je ta tema u pitanju, odgovor je uvek bio isti: da je lokalna samouprava, nažalost, potpuno zatvorena za medije. Ovde je u pitanju jedno mišljenje koje je potpuno nepodeljeno, čak nezavisno od toga da li su negde skloniji vladajućoj stranci ili ne, što su slikovitim primerima i pokazali”, rekao je na javnoj debati posvećenoj položaju lokalnih medija Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala “Cenzolovka”.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Ako je suditi po rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela Fondacija „Slavko Ćuruvija“ ispitujući na koji način građani Subotice doživljavaju lokalne medije, više od 80 odsto anketiranih je zadovoljno sadržajima koje ti mediji proizvode.

Istovremeno, više od 60 odsto građana smatra da novinari izveštavaju pod uticajem određenih interesnih grupa, a čak 71,9 odsto njih takav pristup u obavljanju novinarskog zanata ocenjuje kao izričito neprihvatljiv.

O događajima u gradu Subotičani se najviše informišu putem nacionalnih i lokalnih televizija, dok internet portale i društvene mreže kao primarni izvor informisanja koristi tek jedna petina ispitanih.

Kao najvažnije oblasti o kojima mediji treba da izveštavaju, navode na prvom mestu komunalne teme, potom poljoprivredu i privredu, rad lokalne samouprave, korupciju i zloupotrebe, kriminal. S druge strane, problemi koji najviše tište prosečnog subotičkog konzumenta medijskih sadržaja jesu – nezaposlenost i besparica.

Ovo su samo neki od podataka prezentovanih na javnoj debati održanoj u organizaciji Fondacije „Slavko Ćuruvija“, čiji fokus je bio na položaju lokalnih medija i kvalitetu informisanja građana u javnom interesu. Javna debata je realizovana kao deo šireg projekta koji je u prethodnom periodu, pored sprovedenog istraživanja javnog mnjenja, obuhvatao i seriju zatvorenih sastanaka sa lokalnim novinarima i predstavnicima lokalne samouprave.

Foto: Magločistač

„Cilj ovog projekta jeste da saznamo koliko je zaista loše stanje u lokalnim medijima i kakav je realni kvalitet informisanja koji građani imaju u različitim gradovima Srbije. Kada sedite u Beogradu, čujete priče da je stanje loše. Mi u ovom trenutku čekamo da počne s radom radna grupa pri Ministarstvu kulture i informisanja koja će u narednih nekoliko meseci proizvesti novu medijsku strategiju. To je petogodišnji dokument koji definiše način razvoja medijskog sektora u Srbiji. Prethodna strategija je važila za period od 2012. do 2016, nova kasni, trebalo je već da bude gotova krajem prošle godine. Taj proces je, dakle, na samom svom početku, a ono što mi želimo jeste da realne probleme informisanja na lokalu – u gradovima van Beograda, Niša i Novog Sada – na neki način uključimo u taj nacionalni dokument“, rekao je Ilir Gaši, izvršni direktor Fondacije, u svom uvodnom izlaganju.

A problema je na pretek. Učesnici javne debate, kao i predstavnici lokalnih medija tokom preliminarno sprovedenih razgovora, istakli su kao glavne zatvorenost lokalne samouprave za saradnju s medijima, smanjena sredstva koja se izdvajaju iz budžeta za medije putem projektnog finansiranja, uslovljenost dobijanja tih sredstava u zavisnosti od „bliskosti“ s vladajućom garniturom, problem (auto)cenzure, ali i nedovoljnu edukovanost za pisanje kvalitetnih projektnih predloga, nedostatak oglašivača, sledstveno, veoma loš finansijski položaj novinara i smanjen kadrovski kapacitet medija.

Komentarišući dominantni interes građana Subotice za komunalne teme, novinarka portala „Magločistač“ Natalija Jakovljević istakla je, s druge strane, nedostatak istraživačkih tema vezanih za rad lokalne samouprave kao ono što bi trebalo primarno da bude informisanje građana u javnom interesu, ali i probleme koje istraživačko novinarstvo sa sobom nosi.

Izvor: screen shot

„O zloupotrebi javnih finansija se eventualno izveštava tek kada dođe do policijskih istraga, ali da sami novinari kreću u istraživanje korupcije, to se na lokalu jako retko događa jer nema hrabrosti, a pretpostavljam da nema ni znanja kako uraditi istraživačku priču. Ono sa čim se mi najviše suočavamo, to je zatvorenost lokalne samouprave za davanje informacija. Kada se pozivamo na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, dobijamo polovične informacije, pa ponovo šaljemo zahtev, i tako prođe i više od mesec dana dok ne dođemo do potpune informacije. Problem je i kada se obraćamo pismenim putem gradskom Medija centru – pojedini novinari pretpostavljam da dobijaju informacije, ali neki ne. Stigne poruka ’Primili smo vaš mejl, očekujte uskoro naš odgovor’, i tu je kraj. A dešavalo se i da dobijemo termin i odemo kod sagovornika koji radi u Gradskoj upravi i možemo s njim da razgovaramo. Moj poslednji slučaj je bio takav da je neko iz gradskog Medija centra došao i snimao razgovor sa mojim sagovornikom“, rekla je Jakovljević.

Reagujući na njene navode, predstavnica lokalne samouprave Tatjana Milošević koja radi u subotičkom Medija centru na javnoj debati navela je podatak da je od početka godine 217 odgovora prosleđeno na novinarska pitanja:

„A sada što novinari nisi uvek zadovoljni odgovorom, to je uvek bilo tako. Ne možemo mi gledati sada baš šta novinara do detalja zanima. Verujem i znam da se trudimo, pogotovo u poslednje vreme, da odgovori budu što konretniji, sa što više informacija. Optužbe da je od promene vlasti od 2015. godine lokalna samouprava potpuno zatvorena za medije, to zaista ne odgovara istini. Možda su to osećaji novinara, ljudi sa kojima ste razgovarali prethodnih nedelja, i ja to poštujem ako oni imaju takav osećaj, ali upravo ih brojke demantuju. Na primer, do juna prošle godine godinu i po dana niko nije odgovara na pitanja građana za uslugu ’Pitajne gradonačelnika’. Od juna prošle godine do danas odgovoreno je na sva pitanja, nema čak ni jednog na čekanju.“

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e5e5e5″ bcolor=”af2828″]

Glasovi iz publike

„Ja mislim da u Subotici imamo predugačku i prebogatu istoriju sluganjskog i zapisničkog novinarstva. Mislim da je većina medija u kolaboracionističkom odnosu s lokalnom samoupravom, dakle, služe im kao zvučnici, kao megafoni stavova gradonačelnika i vladajuće koalicije. Glavni krivci za to su upravo lokalni mediji, a ne lokalna samouprava jer ona koristi svoju poziciju, dok lokalni mediji ne pokazuju ni najmanju želju da se bave poslom za koji su plaćeni – kako su plaćeni, to je druga stvar. Najbolja slika o stanju lokalnih medija u Subotici je ovaj skup ovde: vi ovde nemate predstavnika velike većine lokalnih medija, a kada biste pogledali ko sve dobija sredstva na konkursima lokalne samouprave, taj spisak je nešto malo duži.“
Zlatko Romić, novinar lista “Hrvatska riječ”

„Kada je u pitanju informativni program elektronskih medija, on je dobar. Vi dobijete jako puno informacija sa lokala. S druge strane, debatni programi, oni koji bi trebalo ući dublje u problematiku su izrazito subjektivni, ne otvaraju pitanja koja su konfliktna s vlašću, blagonaklono se gleda na odluke koje dolaze s vladajućih pozicija, dok se kritički promatraju – ako uopšte dobiju prostor – oni koji nisu iz vladajućih struktura.“
Tatjana Ljubić, novinarka 

„Ja sam bila novinarka nekih 30 godina, sada više taj posao ne radim od kako se “Radio Subotica” rasformirala. Za tih 30 godina, kad god smo hteli da dobijemo informaciju u bilo kojoj gradskoj instituciji, mogli smo to da učinimo tako što smo direktno zvali ljude koji su odgovorni za određenu oblast. Informacija je davana istog momenta. Dolaskom Srpske napredne stranke, vrata su potpuno zatvorena. Od kolega imam prilike da čujem da su to neviđene muke da dobiju bilo kakvu informaciju, a za uzvrat dobijaju dugačke i potpuno besmislene odgovore.“
Ljiljana Elek, bivša novinarka “Radio Subotice”

„Koliko se ja sećam, prethodna vlast je zabranila prisustvo novinara na Gradskom veću. Ta praksa  i dalje važi, a i sve češće se sednice Gradskog veća održavaju telefonski. Prosto, vremena su se promenila.“
Tatjana Milošević, predstavnica lokalne samouprave iz Medija centra Subotica

[/quote]

Nadovezujući se na otvoreno pitanje zatvorenosti lokalne samouprave za saradnju s medijima, glavni i odgovorni urednik portala „Cenzolovka“ Perica Gunjić je rekao:

„Mi smo razgovarali sa predstavnicima desetak subotičkih medija, i kada je ta tema u pitanju, odgovor je uvek bio isti: da je lokalna samouprava, nažalost, potpuno zatvorena za medije. Ovde je u pitanju jedno mišljenje koje je potpuno nepodeljeno, čak nezavisno od toga da li su negde skloniji vladajućoj stranci ili ne, što su slikovitim primerima i pokazali. Mediji ne funkcionišu tako što vi negde pošaljete mejlom pitanje i onda čekate odgovor ne znajući kada će taj odgovor stići. Njihovi problemi u izveštavanju su ogromni. Ako se nešto dogodi u gradu, njima treba odmah izjava.“

On je, takođe, posebno apostrofirao problem smanjenih izdavanja za medije iz gradskog budžeta, što sredstva javnog informisanja dovodi u izuzetno nepovoljan finansijski položaj:

„Gradski budžet za medije je jako smanjen u odnosu na period od pre nekoliko godina kada je iznosio ukupno oko 60 miliona. Danas mediji imaju 20 miliona. Pored toga, sufinansiranje medijskih projekata na lokalu je takvo da novac dobijaju mediji bliski vlasti.“

Kao jedna od posledica takvog stanja je i ta da opada kadrovski potencijal medija, što se direktno u krajnjem odražava na kvalitet informisanja građana u javnom interesu.

„U zaključcima koji su proizašli iz razgovora sa lokalnim novinarima, urednicima i vlasnicima medija, pojavio se i taj da više ne postoje novinari koji su specijalizovani za određene oblasti koje dovoljno dobro poznaju da mogu lako da razumeju šta se u njima događa i da mogu na jednostavan i komunikativan način građanima da objasne zašto je to važno. A to je identifikovano kao direktna posledica finansijskih problema sa kojima se suočavaju mediji. Imamo situaciju da tamo gde je nekad radilo 10 ili 15 novinara, danas radi dvoje ili petoro. Obim posla koji oni moraju da obavljaju je neuporedivo veći, što nas opet vraća na pitanje finansiranja medija. Druga stvar jeste pitanje medijske pismenosti u smislu očekivanja građana od medija, razumevanje uloge medija i posla novinara od strane građana. Moj utisak je da je medijska pismenost na niskom nivou i onda ni očekivanja građana nisu velika“, istakao je na kraju Ilir Gaši.

Krajnji zaključak javne debate, ali i sprovedenog istraživanja javnog mnjenja u Subotici na uzorku od 200 ispitanika, jeste da su kvalitet informisanja na lokalnom nivou i profesionalni standardi u novinarstvu značajno opali u odnosu na period pre privatizacije.

(Magločistač)

[clear]