DEJAN HAMPELIĆ: RAZLIKA U POTENCIJALU POLAKO I SIGURNO KULMINIRA

Nije bitno u Srbiji da li si vrhunski stručnjak u svom poslu, bitno je da li si naš ili njihov. Državom upravljaju kriminalci i patološki lažovi i to i ne kriju. Čitamo i vidimo dokaze o kriminalnim radnjama pojedinih predstavnika vladajuće “elite” i niko ne sme ni da ih pipne, niko ne odgovara za svoja (ne)dela i moralno ponižavanje države i njenih građana

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Potencijal je mogućnost iskazivanja moći, snage, intelekta ili kapaciteta bilo koje individue, grupe, pokreta ili partije u nešem sistemu ili, da se bolje izrazim, režimu u kojem živimo. Svaki građanin nosi u sebi određenu količinu energije ili potencijala da iskaže svoju snagu i um u mišićima, recimo svoju sposobnost za biznis ili u sportu, nauci ili muzici ili pak jašući jednoroga na subotičkom kasačkom derbiju.

Intelektualni potencijal se meri u znanju, školovanju, objavljenim radovima i rezultatima, iskustvu i godinama, kao i godinama provedenim u usavršavanju svog intelekta u određenoj oblasti. Na prvi pogled ne možete izmeriti ničiji potencijal u ljudskim osobinama, morate u tu jednačinu dodati i vreme. Morate da upoznate tu osobu da bi stekli dojam o njenim potencijalnim ljudskim ili moralnim osobinama.

To prokleto vreme, to je baš to što ne možemo kontrolisati, zaustaviti, usporiti ili ako napravimo grešku – vratiti.

Kada je Zoran Kesić napisao tekst Krezubi protiv svezubih, u jeku predsedničke kampanje, mnogi su taj ironični tekst pročitali, nasmejali se i zaboravili, ali verujem da je i sam autor bio svestan da ti krezubi imaju istu potencujalnu moć kao i svezubi. Potencijalno te krezube lakše je manipulisati, potkupiti i obmanuti kao svezube, jer svi smo ipak razumeli da su krezubi materijalna i intelektualna sirotinja. Nije im dosta što to i oni znaju makar u podsvesti i da i oni znaju da obmanjuju i sebe i druge zbog materijalne dobiti još se i omalovažavaju i nazivaju se krezubima. Iz inata proradiće u njima ljudske osobine koje su kod nas rasprostranjene bile oduvek ali u poslednjih 30 godina su dostigle kulminaciju, a reč je o ponosu i egu.

Egoista je borac za sebe, za svoju dobrobit i za svoje interese i sasvim je normalna ljudska osobina ali sa srazmerom svoje moći i znanja. Preveliki ego je kao bumerang jer gaženjem svojih i društvenih principa egoista samo stvara neprijatelje ili se pak ljudi sklanjaju od njega i zaobilaze ga i stvara se nešto sto je najopasnije, a to je razlika u potencijalu.

U našoj zemlji razlika u potencijalu je toliko vidljiva i rasprostranjena u proteklih nekoliko decenija da polako i sigurno kulminira. Poznato nam je da u našem društvu imamo podobne i nepodobne, žute i crvene, naše i njihove, vernike i nevernike i poznato nam je da se ljudi uglavnom etiketiraju zbog svojih ubeđenja ili opredeljenja, a ne po potencijalu koje nose u sebi.

Nije bitno u zemlji Srbiji da li si vrhunski stručnjak u svom poslu, bitno je da li si naš ili njihov i to vidimo svaki dan u hiljadama primera.

Dostigli smo tu kulminaciju da kriminalci i patološki lažovi upravljaju našom državom i to ni ne kriju. Svaki dan čitamo i vidimo dokaze o kriminalnim radnjama pojedinih predstavnika vladajuće “elite” i niko ne sme ni da ih pipne, niko ne odgovara za svoja (ne)dela i moralno ponižavanje naše države i njenih građana.

Živi smo svedoci da su neki domaći tabloidi u proteklih godinu dana pokrenuli više ratova nego što ih je bilo u celom svetu, huškaju nas i zavaravaju lažnim vestima i pravdaju to patriotizmom. Svesni smo činjenice da pojedini novinari prikupljaju dokaze o mnogim kriminalnim aktivnostima i nepravdama koje se dešavaju u državi – a ne tužilaštvo – i da novinari istražuju i obaveštavaju građane o mnogim zločinima i malverzacijama – a ne policija.

Došli smo do neke kritične tačke da jednostavno ne smete da izrazite svoje mišljenje jer “njihovi” vladaju i oni vam ne mogu uzvratiti intelektom i mudrošću nego samo svojim egom, a njihovo oružlje je nasilje, strah i laž.

Kulminacija figurativno rečeno znači, vrhunac ili narodski rečeno “kap koja je prelila času” ili označava nešto ili neke događaje koje su dostigli tačku kada jednostavno nema dalje. Opšte nezadovoljstvo, siromaštvo i javno srozavanje intelekta je jedna tačka potencijala, a bahatost i bezvlašće, što naša vlada pokazuje, je suprotna tačka potencijala. Razlika je ogromna, enormna i ako nemate dovoljno vremena, a mi ga nemamo, to dovodi do kulminacije, nezadovoljstva ili pražnjenja, a to može da se pokaže u različitim formama, ali se uglavnom završi revolucijom.

Na žalost revolucija zna da bude i nasilna. Videli smo to u proteklim decenijama u raznim delovima sveta. Nama najbliži su bili Rumuni koji su izveli pravu revoluciju pre 28 godina jer nezadovoljstvo kulminiralo i znamo kako se završilo, nasilno i brzo u roku od nekoliko dana. Nakupljena razlika između potencijala je kulminirala u kratkom vremenu i to je dovelo do eksplozije.

U Srbiji se nikada nije desila revolucija. Petog oktobra 2000. godine nije bilo revolucije, taj dan je bio kulminacija događaja kada su dve suprotstavljene strane shvatile da treba ukloniti samo jednu osobu i strasti će se smiriti i to se i dogodilo. Na žalost, 5. oktobra između dve suprotstavljene strane nije bilo neke vrednosne razlike, i jedna i druga su samo želele vlast i, kao što nam je i vreme pokazao, stvari se nisu znatno promenile. Naime, 5. oktobra je samo jedna interesna grupa zamenila već postojeću i nije se desila revolucija. Jedina iskra koja je davala nadu da se ipak ne radi samo o vlasti već i o ljudskim i moralnim vrednostima je ugašena 12. marta 2003. godine.

Zašto se nama dešavaju ovakve stvari u 21. veku? Isključivo zbog primitivizma u glavama, zato što smo još u opankama, nema komunikacije među ljudima, ne postoji prihvatanje drugačijeg i drugačijih. Nije primitivizam problem sam po sebi, ima ga svuda, problem je što je postao dominantan u našem društvu i još se i aktivno promoviše tako da još jedna generacija raste u mraku i poremećenim vrednostima. To nam dolazi na naplatu iz devedesetih.

Zar ćemo u budućnosti morati ponavljati sebe i govoriti da sve što nam se dešava je ono što nam dolazi na naplatu iz današnjh dana? Kako ćete svojoj deci i unucima objasniti ovu nepravdu i nemoral kroz koji prolazimo? Kako ćete im objasniti da kaskamo za svetom jedan ceo vek?

Na koga ćete prebaciti odgovornost zbog toga što se niste borili za pravdu i dostojanstven život budućih pokolenja? Kako ćete im objasniti da ste jednom proputovali Srbiju za 1.000 dinara koliko danas koštaju dnevnice i po koji senvič? Krivićete svakoga samo sebe nećete. Tražićete opravdanja u stranim i Nato plaćenicima, krivi će vam biti Šoroševci, gejevi, Šiptari, Hrvati, Evropska unija, Fejsbuk i Teletabisi – samo sebe nećete kriviti ni za šta.

Razmislite, stavite prst na čelo i budite mudri – da li su naši vladari ikada osudili Nato plaćenika ili stranog izdajnika? Jeste li doživeli da su vas gej osobe napale ili zlostavljale? Jeste li možda videli nekog Albanca, kako tvrde pojedini tabloidi, da jure vas i vašu decu okrvavljenih zuba? Naravno da niste, a i nećete, jer su sve to manipulacije za širenje mržnja i stvaranje još veće razlike između potencijala. Spominju se ratovi i makedonska scenarija. Današnji vlastodršci nas upozoravaju i alaudiraju na to da su predugo na vlasti i da su se lepo uhlebili, da pogledamo u budućnost, jer njihov opstanak na vlasti znači mir i stabilnost za građane jer ako ne bude po njihovom, biće krvi i rata. Ipak, moć je zarazna, a vlast je afrodizjak za njihov ego.

Današnja generacija je ta koja kroji budućnost i nije nam niko kriv, sami smo krivi za našu sudbinu i budućnost kakvu budemo gradili. Mi smo oni koji treba da stvorimo mogućnosti i uslove da učitelji, policajci i sudije rade svoj posao, mi smo oni koji treba da shvatimo da naši potomci ne smeju da plaćaju naše greške.

I zbog toga ne terajte svoju decu u crkve, oni će da idu sami ako žele, ne terajte ih da šire animozitet jer svi smo mi od krvi i mesa i u istom loncu se krčkamo, a gospodari nas “mešaju” u njemu i razdvajaju nas. Ne postavljajte svojoj deci granice, jer je nebo granica, ne terajte ih da budu gospodari, jer nama ne trebaju gospodari – nama trebaju kvalitetni ljudi, dobri i zdravi temelji.

Nade uvek ima, makar ona bila u budućnosti.

(Magločistač)

[clear]