VALERIJA AGOŠTON PRIBILA: TREBA VIŠE POŠTOVATI VREDNOSTI SVOJE SREDINE

• Kultura poseduje socijalno kohezijsku snagu koja može da održava i obnavlja zajednicu • Vlast se menja, ljudi zaduženi za kulturu dolaze i odlaze, i kao da se svi uglavnom drže istih praksi, bez nekih inovativnih ideja i želje da nešto menjaju • Postojanje strategije doprinosi većem iskorišćavanju postojećih energija kulturnog života jer bi se sagledavanjem trenutnog stanja kulturne prakse, analizom snaga i slabosti, detekcijom ključnih problema, sa jasno postavljenim ciljevima i kulturnim vrednostima izbeglo stihijsko ponašanje, ad hoc rešenja, rascepkanost, improvizacija u toj oblasti

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Iza sebe ima 20 godina rada u prosveti, u kojoj se obrela kao profesorka književnosti u subotičkim srednjim školama, nakon što je na novosadskom Filozofskom fakultetu diplomirala mađarski jezik i književnost. Od 1998. do 2005. bila je upravnik i umetnički rukovodilac Dečjeg pozorišta, a od 2005. do 2009. i upravnik Gradske biblioteke, gde je po isteku mandata obavljala funkciju pomoćnika direktora. Od samog osnivanja Međunarodnog festivala pozorišta za decu, bila je član njegovog Saveta. Za savetnicu gradonačelnika za oblast kulture bila je postavljena 2014. godine, a kako je iz te perspektive videla kulturu Subotice, govori nam Valerija Agošton Pribila.

Gde se, po Vama, na mapi regionalne kulturne ponude što u okvirima države, što van nje pozicionira Subotica?

Subotica ima odličnu geografsku poziciju, bogato kulturno nasleđe, zanimljivu prošlost, kulturnu raznolikost. Pravo prepoznavanje pomenutih potencijala i održivo upravljenje istim trebalo bi da služi kao okvir za njegovo uključenje u druge razvojne oblasti, koje bi omogućile bolje pozicioniranje grada u zemlji i u regionu. Značajni kulturni resursi grada treba da bude osnovni kulturološki princip. Zahvaljujući krovnim ustanovama kulture, međunarodnim festivalima, kulturno-umetničkim društvima, civilnim udruženjima, Subotica ima dosta razvijenu saradnju u oblasti kulture i u zemlji i u regionu. Svakako to nije dovoljno. Smatram da još dosta treba raditi na unapređenju lokalnog identiteta kroz promovisanje kulturnih vrednosti, kulturnog nasleđa, manifestacija i drugih dešavanja.Veoma je važno proširenje koncepta kulturne ponude. Festivali mogu, takođe, više da iskoriste kulturni potencijal grada. Istovremeno, manifestacije doprinose afirmaciji i prestižu grada, profilisanju transparetnosti značaja grada, jer jačaju i podstiču integraciju u savremene evropske kulturne tokove. Mislim da bi – i pored infrastrukturalnih nedostataka – intenzivnijim promovisanjem, postojećih lokalnih vrednosti, većom turističkom valorizacijom, boljom komunikacijom, grad mogao da bude izvanredna destinacija i zauzeo bi još bolju poziciju na mapi gradova. Građani treba da su svesni da globalizacija rapidno uništava lokalno i da treba više poštovati vrednosti svoje sredine.

Koliko je kultura prisutna u životu Subotičana?

Smatram da je kultura jedan od značajnih, ako ne i najjačih potencijala grada Subotice. Zbog toga bi bilo neophodno dugoročno planiranje u kulturi i definisanje jasne kulturne politike, da postoji jedan usklađeni sistem mera, ciljeva, prioriteta, instrumenata kojima se podržava i usmerava delatnost u kulturi i podstiče saradnja svih subjekata u kulturi. Ugledni mađarski književnik Đerđ Špiro je rekao da “kultura nije nešto uzvišeno, nije u daljini treptajuća fatamorgana koja je dostupna samo za mali broj odabranih ljudi, nego je sastavni deo života”. Drugim rečima: kulturne vrednosti treba da budu deo svakodnevnog života građana. U tom cilju, jedan od prioriteta kulturne politike treba da bude dostupnost kulturnim sadržajima za svakog. Treba da se pospeši veća prisutnost građana i da se što više ljudi uključi kroz interakciju u kulturna dešavanja, da ne bi ostali samo pasivni konzumenti nego aktivni učesnici, jer je ovo njihov grad, njihovo pozorište, muzej, biblioteka… to su njihovi festivali. Tim pre što kultura poseduje socijalno kohezijsku snagu koja može da održava i obnavlja zajednicu. Naime, tokom percepcije doživljavanja kulturnih sadržaja, stvara se jedno veoma zanimljivo savezništvo između stvaralaca i publike. Tako se stvara i unutar zajednice jedna vrsta osećaja veće pripadnosti prema gradu i njegovim stvaraocima. To u velikoj meri doprinosi demokratizaciji kulture. Potrebna je stalna spremnost od strane subjekata u kulturi da razvijaju publiku, kulturni senzibilitet, koristeći savremene metode u animiranju građana, da ih drže blizu kulturnih događanja, da bi ti sadržaji i navike bili nezaobilazni i neizbrisivo utkani u svakodnevni život ljudi.

Kako ocenjujete kulturnu politiku Grada koja je vođena u prethodnom periodu, i spram toga, šta smatrate da su slabe, a šta jake tačke iste?

Kad je reč u kulturnoj politici grada, rekla bih da, u nedostatku dokumenata za kratkoročno i dugoročno planiranje i implementiranje istih, ne možemo govoriti o jasnoj kulturnoj politici. To je više kulturna praksa, model koji se drži dosta dugo i nema nekih velikih odstupanja. Vlast se menja, ljudi zaduženi za kulturu dolaze i odlaze, i kao da se svi uglavnom drže istih praksi, bez nekih inovativnih ideja i želje da nešto menjaju. Smatram da se snaga zajednice odražava i oslikava i u tome da li smo sposobni da prepoznajemo prave, nove ideje, potrebu za novim kulturnim prostorima, autentične vrednosti, i da blagovremeno, ne odlažući, dajemo podršku kreativnim inicijativama, stvaraocima, da ne bi iščezli u birokratskom, često krutom sistemu odlučivanja, nego da aktuelna politika nađe instrumente za njihovu realizaciju, odobrenje.

Izvor: subotica.rs

Jost Smirs u svojoj knjizi pod naslovom “Umetnost pod pritiskom – Promocija kulturne raznolikosti u doba globalizacije” piše: “Najzanimljivije politike čine čvrstu infrastrukturu za umetnost, a pritom daju dovoljno prostora velikom broju različitih inicijativa, koje možda treba odmah sprovesti u delo… Jedan od najvažnijih izvora tenzije je uvek to što se neke inicijative možda podržavaju javnim finansijskim sredstvima, a ne privlače veliki broj posetilaca ili čitalaca ili slušalaca, ali koje nisu ništa manje važne za razvoj kulturnog života iz ovoga ili onog razloga. Takve inicijative treba podržavati, treba se potruditi da dođu do znatno veće publike… Na kraju krajeva, umetnost oživljava preko komunikacije sa publikom”.

Smatram da je odlukom Gradskog veća o manifestacijama od posebnog značaja za grad onemogućeno organizatorima festivala i velikih manifestacije da u okviru posebnog konkursa obezbede sredstva za realizaciju svojih programa. Možda bi bilo još celishodnije da se sa organizatorima potpiše ugovor na četiri godine u iznosu namenjenih sredstava što bi dovelo da izvesnijeg finansiranja i kvalitativnog planiranja. To bi se moglo uvesti za ustanove kulture, koje imaju planirane značajne projekte. Subotica izdvaja 9 odsto u budžetu za finansiranje kulture. Pa ipak, jedan od gorućih problema jeste nedostatak finansija i neizvesnost u doznaci sredstava. Razumljivo, to zavisi i od priliva, ali za delatnost kulturnih ustanova i drugih subjekata u kulturi predstavlja zastoj u svojoj delatnosti.

Veoma je važno i unapređenje prostornih kapaciteta, jer svaka krovna ustanova ima prostornih problema. Subotica ima razvijen kulturno-umetnički amaterizam. Delatnost tih društava, centara za kulturu, kulturnoj mapi grada daje upečatljivu sliku. Takođe, i dinamične kulturne aktivnosti civilnih organizacija u mnogome doprinose pokretanju novih inicijativa i sa ostalim subjektima kulture formiraju zajedničko kulturno javno mijenje. Problemi i jednih i drugih su finansijske prirode, potom revitalizacija postojećih prostora, nabavka tehničke opreme, angažovanje stručnih saradnika, edukacija za uspešno apliciranje i na drugim konkursima. Za udruženja trenutno najveći problemi se odnose na plaćanje zakupa prostora i plaćanja režijskih troškova.

Da zaključim: jasno i dobro osmišljena kulturna politika može da postane stabilizirajući faktor društva. Idealnu kulturnu politiku vidim kao integrativnu, koja je sposobna da integriše različite identitete i da se temelji na pravim vrednostima i doprinosi održivosti istih i projekata i ideja koji su važni za grad.

Izvor: subotica.rs

Dok ste bili savetnica gradonačelnika za oblast kulture, imali ste priliku da vidite kako taj birokratski sistem funkcioniše “iznutra”. Sa kakvim zahtevima lokalnoj samoupravi se najčešće obraćaju kulturni delatnici i koliko je lokalna samouprava u mogućnosti da na iste odgovori?

Grad Subotica izdvaja sredstva iz oblasti kulture za finansiranje rada ustanova kulture, za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi putem javnog konkursa, kao i raspisivanjem konkursa za finansiranje i sufinansiranje manifestacija od posebnog značaja za grad. U strukturi finansiranja grad može zaključivati ugovore o sufinansiranju projekata u kulturi i bez javnog konkursa, ako se radi o izuzetno značajnom projektu, koji nije bilo moguće unapred planirati, s tim da se za te namene može angažovati najviše do 25 odsto na godišnjem nivou od ukupnog iznosa. Upravo to je ta pozicija koja se koristi za nepredviđene projekte. Vrlo često su tražena sredstva za gostovanje na festivalima i drugim manifestacijama koja se ne mogu planirati, pošto se ne zna da li će određenog umetnika, ili grupu, ansambl uvrstiti u program. Takođe je bilo interesantnih molbi za realizaciju umetničkih radionica, za snimanje filma, a naročito za izdavačku delatnost.

Kako se na svakodnevno, ali i kratkoročno i dugoročno donošenje odluka reflektuje činjenica da Subotica još uvek nema strategija u oblasti kulturnog razvoja Grada? Da li smatrate da je jedan takav strateški dokument uopšte potreban za kreiranje kulturne politike Grada?

Strategija razvoja kulture i te kako je potrebna, jer kao temeljni dokument, planski okvir i strateško polazište omogućuje ostvarivanje kulturne politike u jednom dužem vremenskom intervalu. Smatram da postojanje strategije doprinosi većem iskorišćavanju postojećih energija kulturnog života jer bi se sagledavanjem trenutnog stanja kulturne prakse, analizom snaga i slabosti, detekcijom ključnih problema, sa jasno postavljenim ciljevima i kulturnim vrednostima izbeglo stihijsko ponašanje, ad hoc rešenja, rascepkanost, improvizacija u toj oblasti.

U proteklom periodu napravljen je jedan iskorak kada se pristupilo izradi strategije kulturnog razvoja. Napravljena je jedna ozbiljna analiza postojećeg stanja, razrađene su neke oblasti kulture. Nažalost, taj posao nismo završili. Bivši gradonačelnik Subotice Jene Maglai je, naime, doneo rešenje o osnivanju Komisije za izradu koncepcije i metodologije strategije kulture Grada Subotice. Članovi Komisije su bili ugledne ličnosti kulturnog života Subotice. Rezultati tih sastanaka i rada između zasedanja Komisije je sačinjena detaljna analiza kulturnih resursa grada, posebno ustanova kulture. Obavljeno je sociološko istraživanje kulturnih potreba građana Subotice kao i swot analiza kulturnog sistema. Na osnova tih analiza su detektovani ključni izazovi u sferi kulture i na osnovu toga su određeni dugotrajni ciljevi aktivnosti i mere za postojanje ciljeva iz raznih oblasti kulture. U daljoj fazi su nephodna dodatna sagledavanja iz određenih oblasti kao i implementacija strategije nacionalnih saveta koje predviđa i Zakon o nacionalnim savetima. Strategija razvoja kulture je važan dokument koji se često traži od učesnika prilikom apliciranja na konkurse Evropske Unije.

Da li subotička kulturna scena u pogledu kadrovskih, infrastrukturnih, programskih performansi ima, po Vama, kapaciteta da se uključi u šire okvire kulturnog menadžmenta i animacije, naročito kada je reč o apliciranjima za evropske fondove? Kakvu i koliku podršku im lokalna samouprava u tom segmentu pruža?

Subotička kulturna scena je u pogledu programskih, idejnih kapaciteta veoma interesantna i može da se priključi i u šire okvire kulturnog menadžmenta i da aplicira za evropske fondove iz oblasti kulture. Ipak, imam utisak kao da nas drugi više cene, nego mi sami sebe. U više navrata sam stekla utisak da se ljudi sa strane dive bogatstvu kulturne ponude, kulturne raznolikosti grada, izuzetno ceneći i poštujući programske sadržaje krovnih ustanove kulture i kvalitet manifestacija, festivala. O tome svedoči i činjenica da prilikom raspisivanja raznih konkursa od strane Evropske unije više gradova iz regiona želi partnerstvo sa Suboticom. Grad ima izrazitu prednost, jer ima 11 ustanova kulture, postoji više festivala, a istovremeno i kod drugih subjekata u kulturi, kod civilnog sektora, postoje zanimljive inicijative. Originalnih ideja ne manjka, ali sprovođenje istih je problematično jer se tu poljavljuju kadrovski problemi i u mnogome utiču na ovo stanje. Zbog toga je od velike važnosti razvijanje interkulturalne kompetencije, umrežavanje, više otvorenosti, hrabrosti u prihvatanju pisanja projekata i naravno edukacija kadrova, kao i unapređenje i koordinacija međunarodne saradnje. Lokalna samouprava je do sada uvek podržavala aplikante i obezbedila 15 odsto od ukupnih sredstava.

Izvor: subotica.rs

Kako ocenjujete kvalitet projektnih predloga koji pristižu na javne konkurse za sufinansiranje projekata i programa u kulturi na lokalnom nivou? Da li smatrate da treba da se radi kvalitativna evaluacija realizovanih projekata, budući da po mišljenju uže kulturne javnosti dobar deo podržanih projekta i programa ne zadovoljava elementarne kriterijume kulturne ponude, već se pre svrstava u zabavne, turističke, amaterske, pa čak i kič sadržaje?

Ja sam takođe bila član Komisije za dodelu sredstava putem javnog konkursa za finasiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture. Konkurs se raspisuje jednom godišnje i selekciju projekata obavljaju članovi Komisije. Korisnici sredstava iz gradskog budžeta dužni su da podnose programski i finansijski izveštaj o svom radu i ostvarivanju programa Sekretarijatu za društvene delatnosti. Grad obavlja nadzor nad namenskim korišćenjem sredstava, ali nije u mogućnosti da prati svaki realizovan program. Ja bih se lično zalagala za proširenje Komisije, da svaka grana umetničkog stvaralaštva ima zastupljenog stručnjaka, isto tako podržavam kvalitativnu evaluaciju. Možda bi valjalo izraditi detaljnije kriterijume za stimulisanje kvaliteta. Sa jedne strane uvek imate veoma ozbiljno, detaljno kvalitetno izrađene projekte, a sa druge strane dosta površnih i nerazrađenih. Višedecenijski nedostatak sredstava oslikava se u broju prijavljenih subjekata jer mnoga udruženja, kulturno-umetnička društva ne bi mogla bez ovih izvora da nastave svoju delatnost. Prilikom razmatranja dospelih projekata iz oblasti kulture potrebno je uvažiti kvalitet sadržaja, jer je od izuzetnog značaja prepoznavanje pravih vrednosti, jer u protivnom dobre i kvalitetne inicijative mogu da utihnu i iščeznu sa kulturne mape grada. Valjalo bi razraditi jasnije kriterijume za evaluaciju projekata.

Jedna od, ako ne i najveća rak-rana kulture u Subotici jeste nedovršena zgrada Narodnog pozorišta. Kako biste sa vremenske distance od devet godina, kako je staro pozorište srušeno, ocenili postojeći projekat: kao realan i usaglašen sa potrebama pozorišnih delatnika i publike ili kao megalomanski?

Radivoje Dinulović, projektant rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta, u svom tekstu pod naslovom „O scenskim prostorima i scenskim slikama grada“ objavljenom u 10-11-12. broju „Rukoveti“ 2008. godine, govori o tome da i pre 150 godina kada je arhitekta Janoš Škulteti projektovao zgradu pozorišta „nije bilo ni mišljeno ni građeno samo za taj trenutak, bilo je, pre svega namenjeno vremenu koje dolazi“. Mislim da je bio u pravu, jer vremena se menjaju, pojavljuju se potrebe za novijim, kompleksnijim pozorišnim prostorima. Svi građani su sa strepnjom pratili gradnju pozorišta, svima se učinilo da je megalomanski, prevelik. Međutim, šta se dešava? Posmatrajući zgradu iz Nušićeve ulice, stvarno deluje prevelika, ali istovremeno kako radovi na rekonstrukciji napreduju, ne možete a da se ne zaustavite za trenutak na Korzou i da ne primetite kako se oslikava zgrada bivše banke u stilu secesije u staklu prozora pozorišta. Divan prizor! Za mene je to bio prelomni trenutak i početna faza osvajanja i prisvajanja zgrade. Stalno se vodi polemika oko toga kako će se finansirati održavanje zgrade, kako ćemo uspeti da napunimo pozorišne sale. Mislim da će to biti zadatak, a i veliki izazov menadžmenta pozorišta. Opet bih se vratila na početak odgovora, ponovo citirajući arhitektu Dinulovića: „Pozorište odgovara na potrebe grada, naravno, ali ih i generiše. Pozorišna publika, baš kao i urbana kultura u najširem smislu reči, takođe se gradi, razvija i neguju. Između ostalog i građenjem kuća. O tome na najbolji način govore desetine savremenih objekata širom sveta, koji su doneli izvanrednu novu energiju gradovima u kojima su realizovani.“ Ja lično želim da verujem u tu energiju.

(Magločistač)

[clear]

Članak “Valerija Agošton Pribila: Treba više poštovati vrednosti svoje sredine” proizveden je kao follow up projekta “Plus i minus u kulturi: prilozi o (samo)održivosti kulturnog stvaralaštva“.