MALE USTANOVE KULTURE: FINANSIJSKI BALAST ILI POTREBA PROIZAŠLA IZ KULTURNE PONUDE KOJA SE SVESNO KREIRA I NEGUJE?

• Ljudi zaposleni u ustanovama kulture su državni činovnici kao i svi ostali, ali je neophodno da imaju profesionalni i moralni integritet koji ih čini otpornim na pritiske dnevne politike • Važno je da ustanove kulture takoreći izađu iz svojih okvira da bi bile vidljivije, inače javni prostor prepuštaju preteranom amaterizmu i populizmu

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Da li ste se nekada zapitali kako uopšte funkcioniše ustanova kulture koja ima jednog zaposlenog? Subotička Galerija „Dr. Vinko Perčić“ primer je koji pokazuje da može i tako, ostaje samo pitanje kako.

Foto: Magločistač

Taj jedan zaposleni na neodređeno vreme je sekretar ustanove, dok se direktor, koji je ujedno i kustos, imenuje na četiri godine. Osnovna delatnost Galerije – očuvanje i prezentacija legata dr Vinka Perčića – zbog ograničenih kadrovskih kapaciteta zato ne tripi, a uz to iznalazi se prostora i za izložbene aktivnosti različitih umetničkih praksi koje se definišu kao razvoj, objašnjava Spartak Dulić, rukovodilac ove male ustanove osnovane 2006.

Ukupna izdvajanja u budžetu na godišnjem nivou za sve njene aktivnosti, manifestacije i programe, koji su za publiku besplatni, iznose svega 260.000 dinara. Nedovoljno. Zato se 45 posto projekata koji se sprovode pod okriljem Galerije finansira iz alternativnih izvora, a sve korake koje podrazumeva jedan projektni ciklus – od osmišljavanja, preko apliciranja, realizacije, do pravdanja – sprovodi sam direktor.

U rang malih i relativno novih kulturnih ustanova na teritoriji Subotice ulazi i Art bioskop „Aleksandar Lifka“, koji je počeo sa radom krajem 2005, gradeći svoj savremeni profil na temeljima koje je postavio proslavljeni pionir na polju kinematografije u Srednjoj Evropi još 1911, osnivanjem prvog stalnog bioskopa u gradu, a čije ime institucija nosi.

I pored ograničenih kadrovskih i finansijskih kapaciteta, Viktorija Šimon Vuletić, direktorka Art bioskopa, zadovoljna je mestom koje je za relativno kratko vreme ova ustanova izborila za sebe na mapi kulturne ponude grada.

„Iako jedna od najmanjih ustanova kulture u gradu, uspeli smo, čini mi se, da postanemo prepoznatljivi po nekom svom ‘brendu’, a tu prvenstveno mislim na gostovanje velikana filma i Festival ‘Hrizantemu’. Evidentan je i postepeni povratak publike u bioskop u koji su pre nekoliko godina još mnogi sumnjali, ali posećenost zavisi od atraktivnosti samih filmova. Naravno, intelektualno i umetnički zahtevniji filmovi privlače manje publike nego komercijalna ostvarenja, što u velikoj meri određuje i ponudu distributera“, objašnjava ona, ne potcenjujući ni značaj potrebe za animiranjem same publike, korišćenjem svih raspoloživih sredstava.

„Prisutni smo u svim lokalnim medijima, koristimo društvene mreže, dodeljujemo besplatne ulaznice itd. S obzirom na skromne kapacitete naše ustanove, 66 sedišta u bioskopskoj sali, nisu nam potrebni posebni marketinški zahvati. Kao i sve ustanove, imamo krug stalnih posetilaca, a raznovrsnošću programa uspevamo da privučemo i novu publiku.“

Budući da od prodaje ulaznica za filmske projekcije Art bioskop „Aleksandar Lifka“ ostvaruje sopstvene prihode, u mogućnosti je da pruža i dodatne sadržaje.

„Budžet koji bioskop na godišnjem nivou dobija od grada iznosi 5.200.000 dinara. Kao i sve ostale institucije kulture, i Art bioskop najveći deo budžeta troši na održavanje ustanove i plate zaposlenih. Ako uzmete u obzir da je reč o instituciji koja radi svaki dan tokom cele godine, sredstva svakako nisu velika, ali s druge strane mi smo jedan od retkih bioskopa u državi čiji je osnivač i finansijer lokalna samouprava. Kako smo, međutim, tokom prethodnih godina uspeli da znatno povećamo broj poseta bioskopu, a time i sopstvena sredstva, u mogućnosti smo da isfinansiramo posebne programe, kao i da opremimo i pokrenemo Filmski klub u okviru nekadašnje biletarnice bioskopa ‘Lifka’ koji Subotičanima nudi dodatne filmske i ostale programe. Posebni programi kao što su izložbe, koncerti, književne večeri, autorski filmovi, te filmovi u Filmskom klubu ‘Orient’ su svi besplatni, a cene karata za filmove koje iznajmljujemo od distributera su znatno niže nego u bioskopima koji funkcionišu po tržišnom principu. Ipak, taj dodatni prihod i omogućava organizovanje ostalih programa, gostovanja filmskih autora, kao i neophodna dodatna sredstva za finansijske probleme koje neminovno iskrsnu, a nisu predviđeni budžetom“, kaže Viktorija Šimon Vuletić.

Zbog neadekvatne kadrovske strukture zaposlenih, stručnih kapaciteta za iznalaženje dodatnih finansijskih sredstava, naročito putem projektnog finansiranja programa, ustanova, međutim, nema.

Viktorija Šimon Vuletić, direktorka Art bioskopa, foto: Magločistač

„Art bioskop se nalazi u nezahvalnoj situaciji da osim direktora niko od zaposlenih nema formalno obrazovanje neophodno za bilo koji profil kulturnog radnika. Racionalizacijom smo ostali i bez blagajnice do tada zaposlene na pola radnog vremena u bioskopu, a pola u pozorištu, te dva naša tehničara koji rade sa sofisticiranom digitalnom opremom moraju istovremeno da budu i ‘blagajnice’ i ‘spremačice’. Za ozbiljnije projekte, posebno inostrane, mi jednostvno nemamo ni finansijske ni ljudske kapacitete. Svake godine šaljemo projekte Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i Ministarstvu kulture, ali njihova podrška je korisnija u smislu da su prepoznali konkursni projekat kao značajan, nego što ta sredstva mogu da pokriju stvarne troškove.“

Sličan problem – nedostatak stručnih kapaciteta, smatra Viktorija Šimon Vuletić nije, međutim, slaba tačka samo Art bioskopa čijim radom rukovodi, već i drugih ustanova kulture u gradu

„Kulturna politika grada mora da se oslanja na smernice Zakona o kulturi koji u suštini vrlo jasno postavlja ciljeve kulturne delatnosti. Dovoljno je da u Zakonu pročitate načela kulturnog razvoja i član 3. da biste se uverili u to. Naravno, u praksi to često izgleda drugačije, a problem po mom mišljenju predstavlja, konkretno u slučaju Subotice, nedostatak stručnog tela koji bi na pravi način valorizovao rezultate rada ustanova kulture. Ljudi zaposleni u ustanovama kulture su državni činovnici kao i svi ostali, ali je neophodno da imaju profesionalni i moralni integritet koji ih čini otpornim na pritiske dnevne politike. Bojim se da mali i kompleksni gradovi kao što je Subotica, posebno u vreme masovnog iseljavanja mlađeg i obrazovanijeg stanovništva, teško mogu da osmisle neku ozbiljniju kulturnu strategiju. Nedavno nas je posetio direktor Gradskog bioskopa u Segedinu, Belvárosi mozi, koji se takođe velikim delom finansira iz gradskog budžeta i složili smo se da imamo slične probleme, iako se u njihovom slučaju radi o ustanovi koja ima neuporedivo veće kapacitete i posluje u univerzitetskom gradu. Mi stalno zaboravljamo da je većina ustanova kulture nastala u vreme mnogo bolje ekonomske situacije, da je grad doživeo velike promene i što se tiče etničkog sastava i da su sve to novi izazovi na koje moramo da odgovorimo. S nekim situacijama moramo da se suočimo i pomirimo da bismo krenuli dalje. Mislim da je jako važno, makar kroz ugovore, zaposliti što više mladih stručnjaka koji su na studijama već pripremani za multidisciplinarnost, za saradnju sa prosvetom i turizmom i koji po prirodi stvari imaju nove ideje. Važno je da ustanove kulture takoreći izađu iz svojih okvira da bi bile vidljivije, inače javni prostor prepuštaju preteranom amaterizmu i populizmu. Dobri primeri su, recimo, filmske projekcije na otvorenom tokom Festivala evropskog filma Palić, sajmovi knjiga, defile pozorišnih trupa tokom Međunarodnog festivala dečjih pozorišta, Interetno festival i Noć muzeja, kada grad pulsira na mnogo više mesta nego inače.“

Na koji način Art bioskop sam za sebe ostvaruje tako definisanu misiju i viziju, Viktorija Šimon Vuletić ističe da u tom konkretnom slučaju treba imati u vidu momenat kada je bioskop nastao, šta je bila prvobitna, inicijalna ideja njegovog pokretanja, ali i okolnosti u kojima se razvijao.

„Kulturnu politiku svake ustanove kulture određuje profesionalni i kreativni tim koji ga vodi. U slučaju Art bioskopa stvar je složenija utoliko što osnivanje specifične kulturne ustanove koja se bavi tzv. art house filmovima zahteva mnogo osmišljeniji plan nego što je bila inicijalna ideja. U gradu koji je u jednom trenutku ostao bez klasičnih bioskopa, stvaranje ‘elitističkog’ mesta koji se istovremeno izdržava od poreza svih građana izgledalo mi je u najmanju ruku bezobzirno. Ne možete da napravite otklon od mejnstrim i komercijalnih filmova, kakvim se danas među kulturnom elitom smatraju holivudska ostvarenja, ako ih ne poznajete. Odlazak u bioskop je navika koja se stiče odmalena, a ukus se gradi postepeno. Kako je rekla jedna profesorica sa FDU – Amerikanci filmovima edukuju narod. Nisam imala nikakvih problema što se tiče načina na koji vodim ustanovu, iako sam svesna da uvek može i bolje i kreativnije da se radi, ali za to je potreban i otvoren razgovor na tu temu.“

Jačanje kadrovskih potencijala naročito u domenu stručnosti, objašnjava dalje ona, pretpostavka je razvoja ne samo svake kulturne ustanove ponaosob, već i kulture na nivou čitavog grada.

„Čak i da smo na lokalnom nivou napravili savršenu kulturnu strategiju, pitanje je da li mi uopšte imamo ljudske i finsijske resurse za ostvarivanje te strategije. U vreme divljeg kapitalizma i opšteg osiromašenja mladi ljudi svakako nisu zainteresovani za humanističke nauke, jer ne vide nikakvu perspektivu u tim strukama. Zabrinjavajuće je da su svi fakulteti humanističkog smera postali ‘ženski’ fakulteti, a to isto važi i za ustanove kulture i škole. Sama ta činjenica dovoljno govori o značaju kulture i prosvete kod nas. Za dobru strategiju mora da se formira i reprezentativan tim koji će da uključi što raznovrsnije aktere kulture i da zajedno sa njima postavi smernice kulturnog razvoja. Teško je ostvariti dugoročnu saradnju u gradu koji je stalno na klackalici između monolitnog i mozaičnog identiteta, da pozajmim izraz od Lasla Vegela. S tim što su monolitni identiteti kasnije stigli u naš grad i treba im vremena za integraciju, a svi se vremenom integrišemo. To je valjda jedna od specifičnih osobina Subotice, grada u kojem je jedan od urbanih mitova čudovište iz Palića – Muljko.“

A na pitanje kakva bi trebalo da bude uloga čelnih ljudi zaduženih za kulturu na nivou lokalne samouprave u tom procesu, Viktorija Šimon Vuletić kaže:

„Ukoliko ustanove kulture ne smatraju samo finansijskim balastom, da pokušaju da održe kontinuiranu saradnju sa svima. Da o trošku grada pozovu i stručnjake iz većih gradova koji se bave kulturnim strategijama primenjivim u današnje vreme i u datim uslovima. Da daju novi zamajac jednoj većoj priči da se ustanove kulture ne bi osećale prepuštene same sebi.“

(Magločistač)

[clear]

Članak „Male ustanove kulture: finansijski balast ili potreba proizašla iz kulturne ponude koja se svesno kreira i neguje?“ proizveden je kao deo projekta “Plus i minus u kulturi: prilozi o (samo)održivosti kulturnog stvaralaštva“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno i stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.