PODIŽE LI SRBIJA MAĐARSKE ZIDOVE?

Ukoliko predlog ministra nadležnog za izbegličku krizu, Aleksandra Vulina, naiđe na odobravanje u Vladi premijera Aleksandra Vučića, granice Srbije bi mogle da liče na one sa Mađarskom.

Aktivisti koji prate migracije, međutim, ne veruju da bi se na taj način postigao očekivani efekat, ali su uvereni da bi krijumčari to iskoristili za veću zaradu. Od toga strahuju i same izbeglice.

“To bi bilo loše za ljude, ali dobro za krijumčare”, kaže nam Hasan iz Avganistana koga smo sreli u parku kod beogradske autobuske stanice nakon što smo mu rekli da postoji mogućnost da se i Srbija povede primerom susednih zemalja i ojača svoje granice.

“Što je granica jača, oni zahtevaju više novca. Traže nove načine i samim tim više novca. Ranije, kada je bilo lakše preći mađarsku granicu, tražili su oko 100 do 400 evra. Sada je od 150 pa do 2.000 evra”, priča.

Hasan je jedan od 4.800 migranata i izbeglica koji su uspeli da dođu do Srbije, ali trenutno ne mogu dalje usled restriktivnih mera Mađarske.

Njegovi sunarodnici, ali i izbeglice iz drugih zemalja, zainteresovano se okupljaju oko nas i pričaju nam kako je teško ući u Mađarsku. Strahuju da bi ljude koji prelaze isti put, a među kojima ima i njihovih prijatelja i rođaka, slično moglo da dočeka već na granici Srbije. To nam je rekao Muhamed Latroš, izbeglica iz Damaska, prestonice Sirije.

“Mislim da bi bilo jako loše da Srbija zatvori granicu, ali to neće sprečiti Sirijce da dolaze u Evropu. Vi znate kakva je situacija u Siriji i šta se tamo događa. Mi smo Sirijici. Mi smo pobegli od rata”, kaže Muhamed.

Eventualno uvođenje oštrijih mera na granicama Srbije najavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, u čijem su migranti resoru. Kakve su mere tačno u pitanju, nije precizirao, već je naveo mogućnost “postavljanja određenih prepreka”.

Premijer, Aleksandar Vučić, koji treba da donese eventualnu odluku, rekao je da Evropska unija mora da reši problem migratnske krize na svojim granicama, u Bugarskoj i Grčkoj.

„Smatram da zidovi nisu potrebni i da nisu dobro rešenje ni za koga. Ali, nemojte da nas terate da moramo kažemo da više ni jedan ne može da uđe na teritoriju Srbije. To EU mora da reši na svojim granicama. Ne može Srbija da bude prva i poslednja odbrana Evrope. To neko mora da reši na granicama Grčke i Bugarske, to su zemlje Evropske unije”, poručio je premijer Srbije.

Aktivisti koji su u svakodnevnom kontaktu sa izbeglicama kažu, međutim, da teško da će se postići efekti na koje vlasti Srbije računaju.

“Efekti na terenu će biti jako mali”, kaže nam Radoš Đurović, direktor organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

“Imajući u vidu da Srbija, kako stvari stoje, vrlo teško može da ogradi celu granicu sa Bugarskom, Makedonijom, Crnom Gorom… Drugo, ako se predlažu barijere, njihovo postavljanje nema efekta na nepristupačnom terenu i krijumčari i trgovci ljudima mogu lako da ih zaobiđu”, naglašava Đurović.

A upravo su krijumčari ti koji bi imali najveću korist, dodaje Tijana Sijarić iz organizacije “Info park”.

“Prosto, svako zatvaranje i ojačavanje granica, samo povećava mogućnost pojave više krijumčara kojih i sada već ima previše”, upozorava Tijana Sijarić.

Najava ministra Vulina o ojačavanju granice prilično iznenađuje ako se ima u vidu da je premijer Srbije Aleksandar Vučić u julu rekao da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nikada nije pokušala da podiže ograde, te više puta ponovio da Srbija to neće ni činiti.

Radoš Đurović kaže da se razlozi za eventualnu promenu politike ne mogu precizno reći, ali da se mogu tražiti u politici država okruženja prema migrantima.

“Pretpostavljam da je opšte raspoloženje u regionu, gde Srbija ostaje izolovana sa takvom politikom u odnosu na ostale, susedne zemlje, i u odnosu na okolnosti koje ne idu na ruku izbeglicama”, komentariše Đurović.

Gde su ljudska prava?

Podsetimo da je izjava ministra Vulina došla samo dan nakon sastanka premijera Srbija sa kolegama iz Mađarske i Bugarske, država koje imaju veoma restriktivnu politiku prema izbeglicama.

Srbija je nedavno već pojačala nadzor svojih granica sa Bugarskom i Makedonijom, koje sada obezbeđuju Zajedničke snage vojske i policije.

Kapetan Jovan Krivokapić je za RTS rekao da je otkriveno ukupno oko 7.500 ilegalnih migranata, a da je u poslednjih 15 dana porastao pritisak za ilegalni ulazak u Srbiju iz Bugarske, naročito kod Negotina i Dimitrovgrada.

“Zajedničke snage Vojske Srbije i MUP-a dobile su jasne zadatke od Vlade Republike Srbije, a to je da spreče ilegalan ulazak migranata iz Bugarske i iz Makedonije u Republiku Srbiju, kao i da se bore protiv krijumčara ljudi. Ukoliko bude novih zadataka postavljenih pred zajedničke snage, mi ćemo biti u potpunosti spremni da na njih odgovorimo“, naveo je Krivokapić.

Radoš Đurić, na kraju primećuje da najava mogućnosti uvođenja novih mera, ipak nije ni toliko iznenadna koliko se možda u prvi mah čini.

“Ja bih rekao da kroz mesece koji su prethodili, mi postepeno imamo promenu kursa koji sada sve više sliči na kurs Mađarske i drugih restriktivnih zemalja koje se prema tom problemu odnose na jedan vrlo problematičan način”, zaključuje Đurović.

A dok se čeka da se premijer vrati iz Francuske i da mu nadležni ministar predloži uvođenje novih mera, naši sagovornici, izbeglice koje smo upoznali u Beogradu, traže način da napuste Srbiju. Do tada, njihov dom su beogradske ulice. Muhamed Latroš iz Sirije pita: “Šta smo mi skrivili da nam se ovo dešava? Da spavamo na ulici i po parkovima? Gde su ljudska prava?”

Izvor: Slobodna Evropa (Ognjen Zorić)