Lluis Bocsh Pascual, foto: Magločistač
Potpredsednik Mreže gradova secesije Luis Boš Paskval (Lluis Bosch Pascual) izjavio je danas u Barseloni da Subotica poseduje secesijsko nasleđe prvog reda, da je to je čini posebnom u istočno-evropskom regionu i da je važno da ono bude zaštićeno, održavano i promovisano kako bi ovaj region postao privlačan turistima.
Rajhlova palata u Subotici, izvor: kucacuvarkuca.com
“Grad Subotica ima secesijsko nasleđe prvog reda, nešto čega mnogi nisu svesni, uključujući i same građane Subotice. Ako se bude dobro reklamirao, ovaj region bi nesumljivo bio veoma privalačan turistima. Prevashodno je bitno da ovo nasleđe bude dobro zaštićeno, obnovljeno, održavano i vrednovano od strane gradskih vlasti i da se preduzimaju pozitivni koraci u tom smeru”, rekao je Boš Paskval za portal Magločistač na sastanku Mreže gradova secesije održanom tokom vikenda u Barseloni.
On je kazao da će ljubitelji umetnosti širom sveta želeti da posete Suboticu ako dobiju priliku da saznaju za nju, zajedno sa mnogim drugim privlačim karakteristikama ovog regiona, jer se ovaj grad nalazi na divnoj strateškoj lokaciji.
“Ona je raskršće kultura i ljudima je to fascinantno, ne samo zbog arhitektskog nasleđa, već i zbog njene istorije, prirode, folklora, hrane, vina, muzike i, naravno, srdačnih i druželjubivih ljudi”, rekao je Boš Paskval.
Prema njegovim rečima, Subotica bi mogla da sarađuje sa drugim gradovima u regionu koji imaju secesijsko nasleđe kao što su Segedin ili Temišvar.
“Gradovi regiona koji imaju secesijsko nasleđe kao što su Subotica, Segedin ili Temišvar mogli bi da sarađuju na ostvarivanju zajedničkih ciljeva i imali bi koristi od pristupanja jednom takvom poduhvatu”, kazao je Boš Paskval.
On je podsetio da je secesija nasleđe koje je u prošlosti ignorisano, čak i prezirano, od 20-tih do 90-tih godina prošlog veka i da Mreža ima bitnu ulogu u podizanju svesti u pogledu na bitne vrednosti ovog umetničkog pokreta.
“Za Mrežu je bitno da se Subotica nalazi u njenom članstvu jer se ovim proširuju geografske granice organizacije u istočnoj Evropi, koja predstavlja oblast gde je secesijsko nasleđe još više zaboravljeno nego na zapadu”, rekao je Boš Paskval.
Igor Halasević, foto: Magločistač
Predstavnik Saveta za zaštitu i valorizaciju kulturnog i nepokretnog nasleđa u stilu secesije Grada Subotice Igor Halasević rekao je za portal Magločistač da je članstvo Subotice u Mreži gradova secesije važno zbog međunarodne promocije kulturnog nasleđa Subotice.
“Benefiti su teško opipljivi u svakodnevnom životu ali dugoročno gledajući, vidljivost na evropskom nivou je jako važna jer je Mreža 2014. godine na sastanku u Ljubljani dobila sertifikat Kulturne rute Saveta Evrope”, kazao je Halasević.
On je rekao da Subotica učestvuje u četvrogodišnjem naučno-istraživačkom projektu “Insajd art nuvo”, koji sprovodi Udruženje građana “authentic vojvodina”, a koji se vezuje za enterijer, stilove i obeležje secesije, te da na taj način Subotica predstavlja jedinstven primer u Srbiji saradnje civilnog sektora i kulturnih institucija grada.
“Savet za zaštitu i valorizaciju kulturnog i nepokretnog nasleđa u stilu secesije Grada Subotice predstavlja jedinstven primer u Srbiji da jedna inicijativa civilnog sektora može da doprinese dugoročnoj saradnji sa kulturnim institucija grada”, kazao je Halasević.
Subotica je član Mreže gradova secesije od 2013. godine u saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu. U septembru 2015. godine bila je domaćin Generalne skupštine Mreže gradova secesije koju čini savez 20 gradova koji više od 15 godina sarađuju na promociji secesije.
Planovi Mreže u budućnosti su poboljšanje delovanja čiji je cilj podizanje svesti u pogledu na vrednosti secesijskog nasleđa i proširivanje dosega među evropskim stanovništvom. Planovi uključuju i četvorogodišnji program posvećen unutrašnjostima secesijskih građevina i nekoliko projekata koji se odnose na rad sa školama. U narednom periodu predviđeno je i razvijanje Secesijskog Atlasa.
Natalija Jakovljević (Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.