Foto: Magločistač
Fondacija Prosperitati potpisala je ugovore sa još 388 poljoprivrednika sa dvojnim državljanstvom – srpskim i mađarskim. Oni su uspešno konkurisali za bespovratna sredstva koja obezbeđuje Vlada Mađarske. Reč je o kreditnoj liniji za kupovinu poljoprivrednog zemljišta.
Foto: Magločistač (arhiva)
Poljoprivrednici iz Vojvodine potpisali su ugovore za kupovinu zemlje. Jedan od korisnika bespovratnih sredstava je i Robert Feher iz Temerina, koji jedva čeka da proširi svoju poljoprivrednu proizvodnju.
“Pet jutara. Soju ću da zasejem iduće godine, jer ove godine sam zakasnio sa setvom”, kaže Feher.
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor istakao je da je, u proteklih šest meseci u dva konkursna kruga, odobreno oko 1.400 projekata poljoprivrednika.
“Pokrenuli smo konkursne krugove koji se susreću sa očekivanjima ljudi. Mislim da smo stvorili dobre pretpostavke da u sledeće dve godine radimo još intezivnije na podršći preduzeća i preduzetnika i da im pomognemo u realizaciji njihovih ambicija”, istakao je Pastor.
Fondacija Prosperitati potpisala je ugovore sa korisnicima, povodom konkursa koji su raspisali 3. aprila.
Tada je raspisano pet konkursa za kupovinu zemljišta, razvoj turizma, kupovinu opreme za proizvodnju proizvoda, finansiranje investicija i kupovina opreme za mikro i mala preduzeća.
“Za ove konkurse ukupno su se prijavili 423 aplikanta, a danas ćemo potpisati ugovor sa ukupno 388 korisnika. Ja bih izdvojio da onaj koji je predao kompletnu dokumentaciju, koji je imao pravo na apliciranje i ko je pristojno napisao aplikaciju svi oni danas imaju mogućnost da potpišu ugovor”, dodaje Balint Juhas, zastupnik Fondacije Prosperitati.
Od početka godine potpisano je 926 ugovora sa korisnicima bespovratnih sredstava Vlade Mađarske po različitim kreditnim linijama, a danas je oko 400 ugovora.
Izvor: RTV (Sandra Iršević)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.