Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor smatra da pokrajinske i lokalne izbore treba održati istovremeno, da je to najracionalnije rešenje i sa ekonomskog i sa političkog aspekta, i da je do takve odluke moguće doći dogovorom.
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i skupštine AP Vojvodine, Pastor u intervjuu za “Politiku” objašnjava da je dogovor moguć ako preovlada razum, a nada se da hoće.
Na pitanje na čemu temelji uverenje da je dogovor oko izbora moguć kad naprednjaci i demokrate imaju suprotstavljene stavove, Pastor je rekao “Mi naprosto imamo nekakav ‘dan D’, a to je 90 dana pre 22. juna”.
“Tada ističe mandat sadašnjem sazivu pokrajinskog parlamenta i do kada se moraju održati pokrajinski izbori, znači polovina marta sledeće godine. Kada manje-više bude poznat datum održavanja lokalnih izbora, mislim da bi tada moglo da se razgovara i dogovori da i pokrajinski budu istog dana”, rekao je on.
Pastor je podsetio da su poslednjih 10 do 15 godina, pokrajinski i lokalni izbori uvek bili istoga dana i da je do toga uvek dolazilo dogovorom.
Povodom razgovora sa Bojanom Pajtićem i Nenadom Čankom rekao je da će biti još jedan sastanak kome će domaćin biti LSV i da se nada da će okončati dogovor i javnosti reći ono što do sada nisu.
Na pitanje kako je zadovoljan vladom Aleksandra Vučića posle skoro godinu dana i da li su ostvarena obećanja iz koalicionog sporazuma sa SNS, Pastor je rekao da je i zadovoljan i da nije. “Zadovoljan sam odnosom, komunikacijom otvorenošću. Realizacijom onoga što smo potpisali nisam zadovoljan, kao što nijedan građanin, mislim , nije zadovoljan onim što smo uspeli da uradimo za proteklu godinu”.
Na pitanje ko je kriv za to Pastor smatra da se radi o jednom dugom procesu koji nas je doveo u ovu situaciju.
Izvor: Tanjug
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.