Depozit dobre volje Željka Crnjakovića: Malim pobedama se dolazi do velikih dostignuća

Produkcija animiranih videa za američko tržište je samo jedan deo onoga čime se naš sugrađanin Željko Crnjaković bavi. Drugi je vezan za projekte coworking-a, Webinarium-a, i najnovijeg podcast-a “Male pobede”. Za razliku od prvog koji je profitabilan, ovaj drugi deo počiva na onom što Željko naziva “depozit dobre volje” jer se radi o volonterskim angažmanima za koje “ne očekujete da će vam se ikad išta vratiti u materijalnom smislu”. Pa ipak, ta dobra volja, a u njegovom slučaju potreba da nešto pruži široj zajednici bez naknade ili bilo kakvog interesa, veruje – negde će ga dočekati.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Pozvala sam ga pre nekoliko meseci s idejom da napravimo priču o tome što radi. A radi svašta nešto. Ekspresno dogovoren sastanak započeo je s pitanjem: “Šta je cilj ovoga?”. Pomislih u sebi, nema nikakvih skrivenih motiva, sem da mi godinama u nazad malo-malo, pa na društvenim mrežama od Facebook-a preko YouTube-a do Twitter-a “izleću” poruke Željka Crnjakovića o on-lajn (on-line) poslovanju, kovorkingu (coworking), kreiranju sadržaja (content creation, content marketing), umrežavanju (networking), komunikacijskim porukama (copywriting), animiranim videima (explainer videos), vebinarima (webinar, web-based seminar), podkestu (podcast), konačno – o motivaciji, koja i jeste ključna reč (key word) ove priče. Tako bi bar u njegovom svetu rekli.

Druga ključna reč mogla bi biti – preduzetništvo, uz koje ruku pod ruku idu ogroman rizik i još veća upornost u nameri da se ostvari ideja zbog koje je Željko decembra 2012. bio spreman da da otkaz na poslu koji je garantovao sigurnu platu i egzistenciju četvoročlane porodice. Lični kapital na tom putu predstavljalo je njegovo izuzetno poznavanje engleskog jezika, budući da je radio kao predavač istog na Otvorenom univerzitetu, a potom i kao prevodilac na Palićkom filmskom festivalu. Oprobao se i u marketingu u jednoj pi-ar agenciji. Kako, međutim, ni prevođenje ni odnosi s javnošću nisu bili pouzdan izvor prihoda, bar ne u Subotici, obreo se na kraju u banci gde je radio pune četiri godine, a odakle je, kako sam kaže, “pobegao glavom bez obzir”.

Negde u to vreme počeo je da traga za alternativom na internetu, otkrivajući postepeno da takav rad nije predodređen samo za dizajnere, programere i razne druge “ere”. Copywriting se sam po sebi nametnuo kao prvi – veoma mukotrpan – izbor. “Dođeš s posla iz banke, pa onda pišeš kući tekstove za dolar na sat. I tako dobra tri meseca”, priseća se Željko. Ali, taj posao mu je otvorio put za dalje. Ubrzo je upoznao svog današnjeg saradnika u on-line poslovanju, koji je počeo da ga nagovara da da otkaz u banci kako bi zajedno krenuli dalje. Doneti takvu odluku nije bilo lako pored dvoje male dece i supruge koja je dva puta gubila posao zbog trudnoće, međutim, posle neizvesnosti koju nosi sa sobom svaki početak, zbog preorijentacije na rad na net-u nikad nije zažalio.

Foto: Magločistač

“Rad na net-u danas ne znači da moraš da imaš neki IT zanat u rukama. Neko može da radi na net-u ako je, na primer, dobar samo u organizaciji, pa je sekretarica nekom u Kini. Ili,  može da piše tekstove, da ih unosi, radi njihovu transkripciju. Ono što se pokazalo još pre tri godine jeste da ljudi u svetu hoće da plate za bilo šta što će im sačuvati vreme. Za takve poslove je, međutim, poznavanje engleskog jezika presudno, i to je najveća prepreka za naše ljude da se putem interneta uključe na globalno tržište”, kaže Željko.

Takođe, naglašava on dalje, mora postojati i želja da se radi što, međutim, nije baš najizraženija karakteristika tragalaca za zaposlenjem ovde.

“Kada sam pre koju godinu držao besplatna predavanja o tome šta sve može da se radi preko net-a, kako može da se nađe posao, ljudi su me bledo gledali. Volja je jako bitna. Ako je neko gladan, radiće svašta, a posla ima, nije da nema. Samo ja sam uspeo da zaposlim nekih 10, 15 ljudi na najrazličitijom poslovima, od toga da šalju mejlove osam sati dnevno do toga da rade unos podataka u excel tabele. Možda se ne radi o sjajno plaćenim poslovima kao što su dizajnerski angažmani, ali je ipak reč o plaćenim poslovima. Pa opet, bilo je onih koji nisu hteli da prihvate to da rade jer im, na primer, ne odgovara radno vreme koje nije baš kad ti odgovara da bude, već od dva do deset popodne. ‘Izvini, imaš posao?’, pitam ih, a oni odgovaraju ‘Nemam, aktivno ga tražim’, ali im ne odgovara da sede u kancelariji ili od kuće da šalju mejlove. Ja kad sam krenuo da tražim posao, prvo sam pisao jedan tekst za dolar, a u to vreme je bilo popularno pisati 20 marketinških tekstova na istu temu, na primer o nekom proizvodu ili usluzi, s određenim ključnim rečima koji će se prožimati kroz tekst, kako bi se kroz njih kao linkove omogućio veći promet na sajtu. Kada sam počinjao, to je daleko bilo od dobro plaćenog posla”, objašnjava Željko.

Danas je situacija sasvim drugačija. Uspešno sarađuje s jednom firmom iz Izraela na izradi animiranih videa za američko tržište, što podrazumeva njihovu kompletnu produkciju: osmišljavanje scenarija, pisanje tekstova, crtanje, animaciju. “Animirani marketing kao proizvod još uvek nije aktuelan na domaćem tržištu zato što je skup”, kaže on, dok u svetu stalno raste potražnja za bilo kojim oblikom kreiranja sadržaja – pisanim, audio, ili videom, jer “samo kreiranjem sadržaja možete da stvorite interes za proizvod, uslugu, a danas to više nije samo interes, već i pružanje kvalitetnih informacija i pomoći vašoj publici”.

Foto: Magločistač

Produkcija animiranih videa je, međutim, samo jedan deo onoga čime se Željko bavi. Drugi je vezan za projekte coworking-a, Webinarium-a, i najnovijeg podcast-a malepobede.rs. Za razliku od prvog koji je profitabilan, ovaj drugi deo počiva na onom što Željko naziva “depozit dobre volje” jer se radi o volonterskim angažmanima za koje “ne očekujete da će vam se ikad išta vratiti u materijalnom smislu”. Pa ipak, ta dobra volja, a u njegovom slučaju potreba da nešto pruži široj zajednici bez naknade ili bilo kakvog interesa, veruje – negde će ga dočekati.

“Kada sam počeo da radim posao preko interneta, saznao sam za coworking koji je tada bio nešto potpuno novo u Srbiji. Postojao je samo jedan takav prostor, Smart Office, u Beogradu. Coworking je način organizacije poslovnog prostora koji koriste ljudi koji rade na daljinu, a u najvećem broju slučajeva su freelancer-i. Najčešće je u formi otvorene kancelarije u kojoj se iznajmljuje infrastruktura. Dakle, sto, stolica, internet, a oni koji biraju da rade u takvom okruženju usput dobijaju i jednu kreativnu atmosferu jer je coworking zajednica sama po sebi vrlo dinamična i otvorena. Rad od kuće ima svojih prednosti, ali i velikih mana: manja je produktivnost, meša se privatni i poslovni život, manjka socijalnog života”, objašnjava Željko.

Tako je došao na ideju da nešto slično pokrene i u Subotici, prevashodno iz razloga što sam nije mogao da radi od kuće. Kako je prvi prostor bio otvoren na dosta izmeštenoj lokaciji, u kući koja je zahtevala znatna sredstva za održavanje, odlučuje da se “preseli” u jedan dvosoban stan. Tokom sedmomesečnog boravka na novoj adresi ustalila se određena grupa ljudi, korisnika coworking benefita, pa se javila i potreba za novom selidbom u veći prostor. Danas se njih 10 do 15 stalnih članova zajednice nalazi u Hotelu “Galleria”, na nekih 100 kvadrata. Kompletno su popunjeni i – ono najvažnije – samoodrživi, što u najboljem slučaju coworking može da bude.

Drugi projekat, webinarium.rs, nastao je takoreći slučajno, iz nužde da se u prvi zajednički radni prostor nekako privuku ljudi. Željko je nekoliko meseci držao besplatna predavanja na razne teme, međutim, vremenom se grupa zainteresovanih osipala, tako da od prvobitnih 30, na kraju nije bilo više nikog. Jedno od tih predavanja slučajno je, međutim, bilo snimljeno i  potom emitovano on-line, naišavši na odličan prijem kod publike.

“Tako se rodila ideja o webinarium-u, koja uspešno ‘živi’ već godinu i po dana. Ceo koncept je besplatan: svake dve nedelje objavljujemo jedno predavanje tj. webinar iz oblasti on-line poslovanja koje, takođe besplatno, drže naši gosti, spremni da dele svoja znanja sa drugima. Ciljna grupa kojoj se obraćamo su mladi preduzetnici”, kaže Željko, dodajući da takvog sadržaja na našem jeziku inače nema.

A pre par meseci, na temelju dosadašnjih iskustava, iznikao je još jedan projekat – podcast “Male pobede”, koji je najviše usmeren ka motivaciji ljudi da se pokrenu na akciju i izađu iz svoje začaurenosti. Radi se o veoma popularnom formatu u svetu, u ovom slučaju o desetominutnoj audio-emisiji koja se emituje putem interneta, a može da se (od)sluša kad god to korisniku odgovara. Na pitanje da li je teško motivisati ljude na bilo šta, Željko odgovara:

“Veoma teško jer se jako puno ljudi nalazi u lošoj situaciji i traga za brzim rešenjima kojih, međutim, nema. Tako demotivisani čak loše reaguju kada im pričamo o dobrim stvarima i mogućnostima koje postoje, kada dajemo savete u želji da im pomognemo. Naši ljudi, međutim, hoće redovnu platu u javnom sektoru za tri sata produktivnog rada od 8 sati radnog vremena, pa posle posla sve četiri u vis. Preduzetništvo nije takvo i zato ne može svako da bude preduzetnik. Obično me pitaju ljudi koliko radim. Radim od 8 ujutro do 10 uveče, ali o poslu mislim 24 sata. Jer, kada ste preduzetnik, radite non-stop, niste obezbeđeni, nemate sigurnosti, sami ste svoj i finansijski službenik i knjigovođa i organizator vremena”.

Ali, kada se radi ono što se voli, ništa nije teško, podseća Željko, sam dajući primer za svoju glavnu poruku: “Ništa ne dolazi samo od sebe, nikom ništa ne pada s neba, i sve što radimo danas jeste neka mala pobeda, koja nas vodi do velikih dostignuća sutra”.