IZLOŽBA O LJUDIMA NA PUTU KOJIMA TREBA POMOĆ: U SREDIŠTU PROBLEMA JE LJUDSKA SUDBINA

Ne možemo zatvoriti oči pred stvarnošću koja se odvija ispred nas. Izložba ukazuje na to da problem postoji i da je u središtu tog problema ljudska sudbina

U Savremenoj galeriji Subotica sinoć je otvorena izložba o životu i putu migranata i izbeglica pod nazivom „Granica je zatvorena“, koju su organizovali Grupa 484, Muzej afričke umetnosti iz Beograda i Savremena galerija Subotica.

Predstavnik Grupe 484 Robert Kozma, foto: Magločistač

Predstavnik beogradske Grupe 484 Robert Kozma iz Subotice rekao je da se pre dve godine u našem društvu počeo razvijati stav o tome da su izbeglice statistika koja nas može koštati i koja opterećuje naš budžet, a da je cilj njihove organizacije da razbiju te predrasude o izbeglicama.

“Ne radi se o brojevima i statistici nego o ljudima sa živim iskustvom koji beže iz zemalja u kojima je rat i ekstremno siromaštvo”, kazao je Kozma.

On je rekao da je njihov cilj da na pravilniji način informišu javnost, a pre svega mlade i da spreče stvaranje negativnih stereotipa prema izbeglicama.

“Oni su ljudi na putu kojima treba pomoć i koji pokušavaju u ovim uslovima da stvore normalne okolnosti za život i mi ih zbog toga na neki način smatramo herojima”, kazao je Kozma.

Prema njegovim rečima, izložba govori o njihovom putu, o iskustvu migriranja, na koji način su se policija i lokalno stanovništvo ophodili prema njima, o količini novca koji su morali da plate krijumčarima, a vrlo često su bili prevareni, i o tome da neki od njih već godinama migriraju.

Foto: Magločistač

On je rekao da su razgovarali sa ženama tražiteljkama azila o njihovim problemima, o tome šta je to normalan život i šta je to dom.

“Tako smo došli i do toga da je ‘dom tamo gde možeš da legneš u svoj krevet i imaš svoju jastučnicu’, koju one nisu imale, pa su predložile da se naprave jastučnice za poneti na kojima su ostavljale poruke svojim bližnjima”, kazao je Kozma.

Kozma je rekao i da se na zidu, u okviru izložbe nalaze isečci iz pojedinih novina koje vesti o izbegličkoj krizi prikazuju u drugačijem svetlu, negativno.

“Mediji bi trebali da se ponašaju odgovorno i da se drže određenih standarda profesije. Pojedini mediji su spinovali i negativno prikazivali migrante koji otimaju i pljačkaju, a sa druge strane se mogu videti vesti o tome kako Srbija pomaže ovim ljudima”, kazao je on.

Umetnik Luka Knežević-Strika, foto: Magločistač

Beogradski umetnik Luka Knežević – Strika rekao je da izložba predstavlja interpretaciju onoga što su im izbeglice prenele kao svoje iskustvo tokom putovanja i pokušaja da stignu u nekakvo društvo gde mogu da nađu bezbednost, ali se onda ispostavilo da to nije tako.

“Mi smo pokušali da prikažemo njihove lične priče, čime se bave i čemu se nadaju. Oni su imali dovoljno jak razlog da napuste svoj dosadašnji život i da odu drugde, sa manjim ili većim predznanjem šta ih na tom putu čeka i koje su šanse da uspešno stignu negde gde će se osećati bezbedno”, kazao je Knežević – Strika.

Prema njegovom mišljenju, glavni problem je velika nespremnost Evropske unije i zemalja u okruženju, pa tako i Srbije, da se zapravo bave ovim pitanjem i da pokušaju da ovim ljudima ponude mesto koje bi za njih bilo dugoročno prihvatljivo.

“Za mnoge države su ti ljudi problem od kojih se treba na neki način skloniti i izbeći, neka vrsta krize, kao da oni nisu ljudi kao i mi, koji imaju pravo da zahtevaju pomoć gde god da se nađu”, rekao je Knežević – Strika.

On je dodao i da je deci najteže ukoliko budu nekim slučajem razdvojeni od roditelja i da je prilično neizvesno da li će ih i kada ponovo pronaći.

“To se dešava kada se ti ljudi tretiraju kao nešto što treba da prođe kroz neku teritoriju što pre i takav pristup dovodi do još jedne u nizu tragedija u njihovim životima”, upozorio je on.

Kustos Savremene galerije Subotica Miroslav Jovančić, foto: Magločistač

Kustos Savremene galerije Subotica Miroslav Jovančić rekao je da ne možemo zatvoriti oči pred stvarnošću koja se odvija ispred nas i dodao da ova izložba ukazuje na to da problem postoji i da je u središtu tog problema ljudska sudbina.

“Prosto posmatram čoveka i kad vidim da je čovek u nevolji, to je uvek nešto što u nama ostavlja gorak utisak ako niste u mogućnosti da pomognete. Ovakvim problemima se bavimo zato što ostvaljaju trag i na naš život, našu zajednicu i među nama se dešavaju promene, a da bismo znali šta raditi, ipak trebamo o tome imati saznanja i o tome moramo govoriti”, kazao je Jovančić.

Prema njegovim rečima, ova izložba pokušava da “komunicira” sa mladima gde još uvek postoji veća nada da se određena shvatanja društvene stvarnosti promene.

“To je jedno od ključnih pitanja u našoj državi – da promenimo načine kako razmišljamo, a bojim se da to ide jednim diskursom koji nije najbolji za nas”, rekao je Jovančić.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f2f2f2″ bcolor=”#ad3527″]

Izložba je rezultat dvogodišnjeg rada i saradnje migranata i tražilaca azila u Srbiji sa umetnicima Lukom Kneževićem-Strikom, Snežanom Skoko, Ivanom Bogićević-Leko, kolektivom „Škart“, Grupom 484 i Muzejem afričke umetnosti iz Beograda.

Izložba sadrži „migrantske mape puta“ – ilustrovane prikaze priča migranata o životu na putu koji za neke od njih traje i desetak godina; prezentacije na tekstilu – jastučnice i prekrivače ukrašene porukama tražiteljki azila i migrantkinja bližnjim, nadama i željama za budućnost, kao i autentične audio zapise – priče tražilaca azila o iskustvima sa puta ka boljem životu. U postavku je uključena i jedinstvena društvena igra koja nosi naziv „Granica je zatvorena“. Igru su osmislili tražioci azila smešteni u Centru za smeštaj tražilaca azila u Bogovađi, po uzoru na igru „Ne ljuti se čoveče“. Pravila igre oslikavaju realnost koju oni proživljavaju tokom svog puta.

Izložba je do sada predstvaljena u nekoliko muzeja u Srbiji, Hrvatskoj i Ljubljani.

[/quote]

Fotografije: Magločistač

[huge_it_gallery id=”19″]

[clear]

Natalija Jakovljević (Magločistač)

[clear]