SUĐENjE U AFERI “INDEKS”: ROČIŠTA PO MERI OPTUŽENIH

Zbog reformi pravosuđa proces u aferi „Indeks“ tri puta je vraćan na početak, pa je ta činjenica zajedno sa elementarnim nepogodama, štrajkovima advokata, ali i nemogućnosti sudije da na ročištima okupi sve optužene dovela do toga da posle šest i po godina suđenja još uvek nema ni prvostepene presude

Piše: Violeta Glišić (kragujevačke.rs)

Ilustracija: Vjeko Sumić

U postupku osumnjičenima za aferu „Indeks“ tokom 2010. godine održano je samo 27 sudećih dana. Da se proces razvuče u nedogled uticao je veliki broj optuženih, ali i štrajk advokata, kiše, poplave i snegovi. Stiče se utisak da su okrivljeni koristili sve zakonski dozvoljene načine da se što ređe nađu na optuženičkim klupama u Smederevu, ali su presudni uticaj ipak imale reforme pravosuđa, koje su proces tri puta vraćale na početak.

U prošlom broju „Kragujevačkih“ pisali smo da li je i kako na tok suđenja uticalo nerazdvajanje postupka, dok će sada akcenat biti na ponašanju optuženih, ali i države Srbije.

Prvi problemi u ovom procesu počeli su već prilikom uručivanja optužnica. Posle godinu dana muka, prvo ročište je konačno zakazano za 1. decembar.2008. godine, ali su već istog dana optuženi i njihovi advokati počeli da podnose zahteve za izuzeća.

Samo na prvom ročištu bilo ih je 23, a zahtevi se nisu odnosili samo na tužioca i sudiju smederevskog suda, već optuženi nisu zaobišli ni republičkog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda. Da se izjasne o svim zahtevima višim instancama je bilo potrebno čak devet meseci, pa je prvo ročište konačno održano tek 16. septembra 2009., više od dve godine posle prvih hapšenja.

Po rečima sudije Bojković, ispitivanje optuženih je počelo pet dana kasnije, a do kraja 2009. godine za 16 sudećih dana saslušano je 34 osumnjičena.

Međutim, baš kada se krenulo sa mrtve tačke, proces je 1. januara 2010. vraćen na početak zbog reforme pravosuđa. Trebalo je ponovno saslušati optužene koji su izostanke sa pretresa opravdavali seminarima, kongresima i lekarskim uverenjima. Tako se Predrag Stojanović, profesor Finansija i finansijskog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, prvi put pojavio na ročištu tek 16. jula 2013. godine (tada je već bila izdata naredba za njegovo privođenje), ali samo da bi sudsko veće od njegovog advokata dobilo novi prigovor.

Lekarsku dokumentaciju Stojanovića veštačio je Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i, kako stoji u izveštaju suda, utvrđeno je da je Stojanović sposoban da nesmetano prati glavni pretres i da razložno iznese odbranu. Takav zaključak i ne čudi jer, iako se skoro četiri godine nije pojavio na suđenju, za sve to vreme je predavao, a u jednom periodu čak bio i dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Važniji seminari od suđenja

Međutim, bolest je jedna stvar, ali šta tek reći o pravnom sistemu zemlje kada optuženi nepojavljivanja na ročištu mogu da pravdaju i odlascima na seminare? Tako se, recimo, na jednom suđenju nije pojavila Emilija Stanković, profesorka Rimskog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a njen advokat je odsustvo pravdao učestvovanjem na kongresu u Oksfordu. Zatim je sa optuženom Milenom Petrović, profesorkom Međunarodnog privatnog prava na istom fakultetu, otišla na pravni skup u Zagreb, pa je samo u tom slučaju ročište odloženo za mesec dana, a ovo je samo jedan primer. Bilo je i drugih.

Foto: Milorad Jevtović, Kragujevačke

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ovo ne tumači lošim zakonima, već načinom rada sudova, ističući da ako imate mnogo okrivljenih, postupak može duže da traje zato što su veće šanse da okrivljeni ne budu prisutni na glavnom pretresu. S obzirom na to o kakvoj se aferi radi, koliki je ona publicitet dobila, ona misli da je sud morao da učini maksimalni napor da obezbedi prisustvo okrivljenih, a u Zakonu o krivičnom postupku je propisana čitava lista načina na koji se obezbeđuje njihova prisutnost, počev od pozivanja, privođenja, pa sve do pritvora.

– Prisustvo seminaru ne može da vas oslobodi krivične odgovornosti, pa za mene to apsolutno nije izvinjavajući razlog da ne prisustvujete suđenju. Bolest jeste, ali ako sudija ima razloga da sumnja u instinitost lekarskog uverenja, postoje načini da se to proveri. Sudija je morala da bude svesna da vreme radi protiv nje i protiv presude i da može da mu preti apsolutna zastarelost, a onda je pitanje zašto je proces uopšte vođen, pita se Vesna Rakić Vodinelić.

Sa druge, strane sudija Bojković objašnjava da su izostanke sa glavnog pretresa u većini slučajeva optuženi pravdali urednom medicinskom dokumentacijom ili odsustvom zbog neodložnim službenih obaveza, bolesti i smrti bliskog lica. U slučaju da optuženi ili njegov branilac nije dostavio opravdanje, ističe da je sud izdavao naredbu za njegovo privođenje, a da za primenu nekih od težih mera obezbeđivanja prisustva okrivljenih nisu bili ispunjeni uslovi.

– Činjenica je da je kod ovako velikog broja optuženih moguće očekivati da neko zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga izostane sa glavnog pretresa. Zbog toga je sud, iz razloga celishodnosti u odnosu na njih postupak razdvajao u toj fazi, jer u protivnom glavni pretres ne bi bilo moguće ni započeti. To znači da zbog izostanka nekog od optuženih glavni pretres nije odlagan već je nastavljen u odnosu na one optužene koji su bili prisutni tog dana, objašnjava Slađana Bojković.

Međutim, kontinuitet suđenja ne govori u prilog njenoj tvrdnji, pa je tako u toku 2010. godine bilo svega 27 sudećih dana. Ne treba zaboraviti da su ovaj sudski proces omele i poplave i veliki snegovi, pa zbog toga što veliki broj optuženih ne živi u Smederevu, ročišta su odlagana i zbog elementarnih nepogoda, ali i zbog nekoliko štrajka advokata, od kojih je poslednji trajao četiri meseca.

Tri puta vraćanje na početak

Foto: Milorad Jevtović, Kragujevačke

Čak i da pređemo preko toga što je izostancima optuženih razvlačen postupak, jer su radili samo ono što su im zakon i sud dozvoljavali, da zanemarimo štrajkove, kiše i poplave, pitanje je kako može da se oceni postupanje države u ovom procesu? Reformom pravosuđa ceo proces je 2010. vraćen na početak, ali pošto još nisu bili ispitani ni svi optuženi tada naneta šteta nije ni bila mnogo velika.

Međutim, 2013. kada je proces bio u završnoj fazi i kada su se izvodili dokazi, a čak i sudija Bojković u svim medijima najavljivala da do kraja godine očekuje prvostepene presude, proces je ponovo vraćen na početak zbog izmene Zakona o krivičnom postupku.

Sudija Bojković je nastavila po ko zna koji put da izvodi dokaze, sve do januara 2015. godine, kada je Visoki savet sudstva doneo odluku da se u svim sudovima imenuju novi porotnici. To je ovaj maratonski proces treći put vratilo na početak, pa je već upitno govoriti o tome ko snosi najveću krivicu zato što se proces ponovo nalazi u fazi izvođenja dokaza.

U dopisivanju sa sudijom Bojković, pošto nije pristala na lični susret, uz obrazloženje „da joj je dosta novinarskih insinuacija i zahteva za izuzećem“, pitali smo je da li očekuje posledice zbog toga što je zastarelost krivičnog gonjenja nastupila za skoro polovinu osumnjičenih i što će, ako se oni odluče da tuže državu za odštetu, taj novac otići iz džepova građana Srbije?

– Svaka radnja u postupku je preduzeta u skladu sa zakonom kojim se propisuje vođenje krivičnog postupka i uz poštovanje ostalih pozitivnih zakonskih propisa i načela savesnosti i poštenja, pa je pitanje o strahu zbog eventualnih posledica za mene, najblaže rečeno, besmisleno, odgovorila je sudija Bojković.

O tome koliko je besmisleno govoriti o milionskim odštetama pitali smo Visoki savet sudstva koji bi trebalo da vrednuje rad sudija i predsednika suda jednom u tri godine. Od njih smo dobili odgovor da Savet nema ovlašćenja da utiče na rad sudija i na ishod njihovih odluka jer je po Zakonu sudija u svom radu i donošenju odluka nazavisan.

Foto: Milorad Jevtović, Kragujevačke

Međutim, dobili smo informaciju da su postupili po pritužbi N. P. iz Kragujevca, koja se odnosila na rad Višeg suda u Smederevu u predmetu afera „Indeks, kao i da su u okviru svojih ovlašćenja izvršili uvid u spise predmeta i da u oba slučaja nisu našli nepravilnosti u radu suda.

Znači, ako su svi postupali po Zakonu, ako nema nepravilnosti u radu suda, pa čak ako prihvatimo i činjenicu da su i oni koji su možda razvlačili postupak to činili „u skladu sa zakonom“, jedino što možemo da zaključimo jeste da, posle šest i po godina suđenja, nema prvostepenih presuda zbog pokušaja države da reformiše pravosuđe.

Slučaj „Indeks“ iz susedne Hrvatske navodi nas na pitanje da li je naša država uopšte sposobna da izađe na kraj sa ovako velikim i komplikovanim procesima? Primer iz prakse pokazuje da nije.

– Hrvati su svoju aferu „Indeks“ završili za dve godine. Postoji verovatno neka razlika u pravosuđu, ali ne mislim da je ono u Hrvatskoj toliko bolje od pravosuđa u Srbiji. Za nijansu sigurno jeste jer su oni u vreme kada se rešavala njihova afera „Indeks“ bili u ozbiljnim pripremama za ulazak u Evropsku uniju. Verovatno je zbog toga slučaj brzo završen jer su bili na nekoj vrsti probe, bili su posmatrani jer su im otvorana poglavlja u pregovorima. Sa druge strane, možda je kod njih postojala jaka volja političke i pravne elite da se taj proces izvede do kraja, što svakako u Srbiji nije slučaj, zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

Epilog ovog maratonskog suđenja za sada je sledeći: ove godine će nastupiti apsolutna zastarelost za poslednjih deset optuženih kojima se stavlja na teret zloupotreba službenog položaja i davanje mita, pa će se na optuženičkoj klupi i zvanično naći samo profesori koji se terete za primanje mita. Relativna zastarelost za ovo krivično delo nastupa posle 15, a apsolutna posle 30 godina, pa verujemo da će sudija Bojković do tada doneti neke presude, bilo osuđujuće, bilo oslobađajuće.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#ededed” bcolor=”#ba2a2a”]

KAKO JE TUŽILAŠTVO ODUSTALO OD GONJENJA OLIVERA ANTIĆA

Različiti aršini republičkog tužioca

U postupanju državnih organa u slučaju „Indeks“ posebnu pažnju izaziva izuzeće smederevskog tužioca Zorana Antića u slučaju Olivera Antića, tada profesora Naslednog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Naime, ne samo što je od svih zahteva za izuzeće koje su podneli optuženi i njihovi advokati prihvaćen samo taj jedan, već je nakon izuzeća Oliver Antić jedini od 86 optuženih protiv koga se odustalo od krivičnog gonjenja.
Ovaj slučaj je počeo saopštenjem tada VD okružnog javnog tužioca u Smederevu Zorana Antića povodom „Kopaoničke škole prava“. Naime, tužilaštvo je dobilo poziv da prisustvuje seminaru na kome je predavanje trebalo da drže i optuženi u aferi „Indeks“ Oliver Antić i Emilija Stanković. Takav potez tužilaštvo je smatralo „krajnje neprimerenim činom i vidom specifičnog pritiska jer su tužioci i sudije pozvani da slušaju predavanja od profesora koje su optužili za krivična dela sa koruptivnim elementima“.
Branilac Olivera Antića je odmah, sumnjajući u nepristrasnost tužioca iz Smedereva, podneo zahtev za njegovo izuzeće, jer je navodno svojim stavom narušio pretpostavku nevinosti. Republički javni tužilac Slobodan Radovanović je usvojio zahtev i za Olivera Antića od tog trenutka je nadležno postalo tada Okružno tužilaštvo u Beogradu. Šta je tako strašno rekao Zoran Antić da bi se posumnjalo u njegovu nepristrasnost i da li svaka izjava o optuženom krši pretpostavku nevinosti, ostavljamo oceni republičkog tužioca.
Međutim, problem je što je takvo pravo uskraćeno Emiliji Stanković. Naime, iako je pomenuta u istom saopštenju kao i Antić, republički tužilac je odbio njen zahtev za izuzeće. U rešenju se navodi da se u slučaju Emilije Stanković imala u vidu činjenica da se Oliveru Antiću stavlja na teret izvršenje jednog krivičnog dela, da je radnja izvršena u Beogradu, dok se ona tereti za više krivičnih dela koja su povezana sa drugim optuženim, pa bi usvajanje njenog zahteva otežalo vođenje postupka i vodilo ka njegovom odugovlačenju.
Na kraju obrazloženja stidljivo stoji i da postupanje okružnog javnog tužioca u Smederevu u odnosu na optuženu nije dovelo u sumnju njegovu nepristrasnost. Opravdano je pitanje kako jedno isto saopštenje za jednog optuženog znači kršenje pretpostavke nevinosti, a za drugog ne? U republičkom javnom tužilaštvu nismo mogli da dobijemo odgovor na ovo pitanje jer kažu da uz rešenje ide i njegovo obrazloženje i da u skladu sa tim ne daju dodatna pojašnjenja. Zato smo se obratili profesorki Vodinelić.
– To što je Emilija Stanković tražila izuzeće koje nije usvojeno pokazuje da se republički javni tužilac na jedan način odnosio prema njoj, a na drugi prema Oliveru Antiću. Ako postoji razlog da se sumnja u nepristrasnost javnog tužioca, onda on mora biti izuzet u oba slučaja, a ako ne postoji, onda ne može biti izuzet ni za Antića. To da li se nekom stavlja više ili jedno krivično delo na teret nema nikavne veze sa nepristrasnošću. Ovo samo pokazuje da su imali različite aršine u odlučivanju, objašnjava naša sagovornica.
Međutim, tu nije kraj specifičnostima u postupku protiv Olivera Antića. Tužilac iz Beograda je ubrzo dostavio sudu u Smederevu rešenje u kome se kratko navodi da u skladu sa ovlašćenjima odustaje od daljeg krivičnog gonjenja Olivera Antića. Ni u ovom tužilaštvu nismo mogli da dobijemo odgovore kako su to isti dokazi protiv Antića drugačije cenjeni, odnosno na osnovu čega je samo protiv njega obustavljen postupak.
– Ako postoje sumnje prema drugima koji su u istoj ili sličnoj poziciji, nema objektivnog razloga da ne postoje prema njemu. Čak i da je razlog za izuzeće Zorana Antića bio opravdan, postoji mnogo gradova i tužilaštva gde je suđenje moglo da se nastavi. Da li možemo da obezbedimo ravnopravnost građana pred zakonom ako pri jednom istom činjeničnom stanju jedan javni tužilac u Smederevu misli da postoje osnove sumnje, a javni tužilac u Beogradu misli da nepostoje? Tu onda nema jednakosti pred zakonom, zaključuje gospođa Vodinelić.
Da podsetimo, posle odustajanja od krivičnog gonjenja protiv Olivera Antića, on je u junu 2012. imenovan za savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da bi u decembru iste godine postao visoki predstavnik zemlje u Stalnom mešovitom komitetu za pitanje sukcesije. Od 2015. godine Oliver Antić je ambasador Srbije u Portugaliji.

[/quote]

***

Ovaj serijal tektova je nastao u okviru projekta “O čemu Srbija ćuti?” Slavko Ćuruvija fondacije, koji se realizuje uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Stavovi izneseni u članku ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.