Povezani članci

5 Comments

  1. 1

    Mato

    Čisto novinarsko „žvalavljenje“!Zlatko Romić,kome se već više od dvadeset godina i ne vidi glava,koliko je u dupetu DSHV-u,drži prediku o novinarskoj etici i profesionalizmu.Ovog lokalnog „novinarčića“ polako ali sigurno hvata panika što će za koji mesec da konačno izgubi „državnu sisu“ na koju se zakačio od prvog dana zaposlenja do danas.
    On dobro zna da „novinarske tupačije“ ni jedan privatnik ne bi trpio u svojoj redakciji i jedina sansa mu je da lokalni radio ostane na državnom buđžetu.I umesto da u magločistaču,otvoreno napiše:“Ljudi pomagajte ja uskoro neću imati platu“ on po običaju,neprofesionalizmu,malodušne sebičnosti i bezobratluku,sve to zamagljuje multikulturalnosti i eto,nedaj Bože biće porušeni temelji višejezične Radio Subotice.Neprofesionalno do „daske“ i providno do bola.Ništa bolje od Romića se ne može ni očekivati.

  2. 2

    Miodrag Radojčin

    Pošto sam, Zlatko, pažljivo pročitao tvoj tekst o servilnom profesionalizmu, dozvoli mi da o tome iznesem i neka svoja zapažanja i sećanja. U Radio Subotici sam proveo 40 punih godina i jedini sam u 47 godina njenog postojanja od svih zaposlenih koji je puni radni vek odradio u toj kući. Bilo je svakakvih vremena i direktora, ali to što je nastalo dovođenjem Ljubiše Stepanovića na mesto direktora, nikada nije bilo i urušilo je Radio za vjeki vjekova. Jedan od njegovih prvih poteza u osvetničkom pohodu na redakciju programa na srpskom jeziku (iz koje je svojevremeno otišao kako je otišao, a posle je otišao kako je otišao i iz subotičke televizije pa onda je tako odlazio kako je odlazio i iz „Subotičkih novina“ – sve u miru i ljubavi), bio je da unese kost razdora. Novinare u najjačoj novinarskoj redakciji u gradu proglasio je „debelo plaćenim neradnicima“, a kolege iz redakcije programa na mađarskom jeziku uzdigao do nebesa, tako da su oni odjednom „shvatili“ koliko su zapravo vredni, radni, marljivi, odgovorni – sve za razliku od nas. Ne bih želeo da pišem traktat, bila je to sa njihove strane servilnost do panja, nikada koliko ja pamtim – a pamtio sam dugo! – nisu bili toliko poslušni ni jednom direktoru, prosto su ga obožavali. Servilni do bola. Da preskočim detalje naše „pobune“ znaš ih i sam, samo neke primere beščašća da iznesem radi čitalaca da bi imali pravu sliku. Nas sedmoro smo iz srpske redakcije potpisali peticiju da se to ludilo koje je nastajalo zaustavi – dve-tri koleginice nisu, od kojih se nešto tako i očekivalo, ali i jedan cenjeni kolega, na žalost, od kojeg se nije očekivalo da će izdati redakciju pa je ipak to učinio i sve vreme bio desna ruka Ljubiši Stepanoviću. Znaš i sam da smo onda, na te optužbe, malo bolje analizirali šta pišu kolege iz mađarske redakcije (pošto dobro znaš mađarski prevodio si) i da je bilo svakakvih bože-me-sačuvaj tekstova – komentara o ukrajinskim tenkovima sa nivoa lokalnog novinara itd., kojima se popunjavala kvota kojom nam je Stepanović mahao koliko, navodno, „oni više rade od vas!“ O kontakt emisijama tipa „šta-ste-danas-kuvali“ da ne pričamo. Naravno, ne treba misliti o njima loše kao novinarima, ali da su bili bolji i profesionalniji od nas nije tačno!
    Došlo je sve i do OEBS-a i kada su povodom ovog slučaja stigli njihovi predstavnici, primio ih je zamenik gradonačelnika gospodin Tomislav Veljković. On im je isto ispričao što je bio Stepanovićev stav, da je mađarski program mnogo bolji i da oni mnogo više rade od nas, upitali su ga koju emisiju iz programa na mađarskom bi istakao i koju najradije sluša, odgovorio je kao iz topa: „Otkud ja znam, kada ne znam mađarski!“ Ljudi se zabezeknuli.
    Sledeća epizoda beščašća odigrala se kada je direktor pokrenuo potpisivanje kontrapeticije. To je mađarska redakcija oberučke prihvatila i sa zadovoljstvom potpisala. Redakcija na hrvatskom se u tom trenutku pokazala dostojanstvenom i odbila da potpiše, a iz redakcije na srpskom jeziku potpisalo je onih nekoliko (cenjeni kolega nije, ali on je ionako isuviše učinio za direktora da bi i dalje ostao cenjen). Rezultat je bio od oko 47 zaposlenih ako dobro pamtim većina – 26 potpisa na direktorovoj peticiji! Računajući i tri spremačice, svaka im čast na njihovom zanimanju ali koje su bile veoma „kvalifikovane“ da se izjašnjavaju o programskoj orijentaciji srpske redakcije! Svakako i opšteg odeljenja, čiji je „lider“ u potpisivanju bila računovodstvena službenica koja će mesec-dva kasnije dobiti otkaz i protiv koje se sada vodi sudski postupak zbog sumnje u proneveru poveće sume novca!
    Bez njih, dakle, ta peticija, kojom su nakon toga pojedini odbornici na Skupštini mahali kako, eto, većina zaposlenih u Radiju podržava direktora, i ne bi bila većinska. Ali to nije smetalo. Na toj Skupštini se odigrala sramota kakvu ovaj grad ne pamti. Dotadašnja glavna urednica programa na srpskom jeziku Ljiljana Elek je smenjena (istekao joj mandat, nije dobila poverenje svejedno), uz obrazloženje gospode Tomislava Veljkovića, Gojka Radića i Mirka Bajića da, uostalom, i njena kvalifikacija ne odgovara tom radnom mestu – jer oni „imaju saznanja“ da je ona po zanimanju – BABICA! A šta će babica na mestu glavnog urednika, pitali su!? I kako je došla tamo? Niko se nije našao, ni iz opozicije čak, da kaže da Ljiljana Elek ima likovnu akademiju i završeno novinarstvo, i da se poslom BABICE nikada nije bavila (ako se ne računa da je porodila troje dece, ali svoje!)
    Da sramota bude veća, i da servilni profesionalizam nije svojstven samo kolegama programa na mađarskom jeziku, pokazala je i naša koleginica iz redakcije, bivša glavna urednica, (potpisnica kontrapeticije), koja je pratila Skupštinu i koja nije našla za shodno da o tome ni jednu reč kaže! Priča o BABICI se ponovo čula čak i na sledećoj skupštinskoj sednici! Opet bez komentara i ispravke.
    To je ono čime se vajni direktor bavio, da smanjuje plate i kažnjava oduzimanjem varijabilnog dela pojedince (mene!), umesto da brine o sudbini Radija. Imao sam pripremljenu tužbu pošto su me on i ona pomenuta koleginica-skupštinski izveštač, ocrnili preko medija da nisam napisao neku vest da je pala kiša, kao „dokaz“ kakav sam neradnik, (a imam crno na belo da sam tog dana imao i zvučni izveštaj), ali sam odustao, želeći samo da što pre odem iz ruševina nekada ponosne i cenjene Radio Subotice, u čiju sam prošlost ugradio 40 godina života. Konfucije je rekao: Ako izabereš posao koji voliš, nikada u životu nećeš raditi ni jedan dan! Tako da priznajem da sam bio „debelo plaćeni neradnik“!

  3. 3

    Nemam

    Vec sam mnogo ranije napisao na drugim mestima, kada je pocela afera sa privatizacijom Radio Subotice… Privatizacija MORA da se uradi… to sto nema kupca pokazuje koliko je ovo JAK medij… ko slusa radio, slusace ga i kada ove stanice vise ne bude bilo…

    Taj ko je radio dobro na svom radnom mestu, bez problema ce naci posao kod ostalih medija u gradu, oni koji su neradeci sisali gradsku dojku, ce verovatno ostati bez posla… to je neminovno…

    Da li ce kompletna madjarska redakcija preci u trenutno konkurentsku stanicu je pitanje za njih, i niko nema pravo da se mesa u to, svaki bira svoje radno mesto, i pokusava da se zaposli gde bi zeleo da radi. Da li ce ih sve tamo primiti to je opet stvar poslodavca i opet se ne pitaju ostali zaposleni u njihovim bivsim firmama…

    Trebalo je taj radio mnogo ranije ugasiti, cim se pojavilo toliko drugih stanica koje su opstajale same, bez budzetskih inekcija…

  4. 4

    urvenik

    Čuj gluposti!Što zaposleni novinari u mađarskoj redakciji na vreme traže novog poslodavca,bolje reći „uhlebljenje,po Zlatku Romiću,to je „rušenje temelja osnivačkog akta Radio Subotice“.Kad već pričaš o „rušenju temelja bratstva i jedinstva“ počni Romiću od Jajca,Drvara,ZAVNOBIH-a,Desetog Kongresa SKJ i da ne nabrajam.Ništa od toga danas nemamo,pa opet Sunce izlazi sa istoka.Romiću izgleda smeta što se neko ipak „spašava“ a on bi želeo da svi „potonu“ sa njim.
    Kad pročitam „pamet“ pojedinim novinarima u Radio Subotici,čas izuzecima,dobro je što država i ukida buđžetsko finasiranje ovog medija.Romiću skini nam se sa „grbača“ pa onda „palamudi“ do mile volje!

  5. 5

    Miodrag Radojčin

    Poslednje istraživanje slušanosti radio stanica u Srbiji, za marketinške potrebe (dakle, radi onih koji žele da se reklamiraju), 2012. godine je pokazalo da je Radio Subotica bila ubedljivo prva po slušanosti u Subotici, četvrta u Vojvodini i 11. radio stanica u Srbiji, što je slušanost pred kojom se skida kapa. U svakom slučaju, ko god da je radio istraživanje, Stratedžik marketing ili drugi, ne bi imao potrebe da laže potencijalne komintente reklamnih usluga. To naravno „Neša stotrojka“ koji godinama koristi svaku priliku da pljuje po Radio Subotici jer su mu ukinuli njegov kuhinjski radio u Keru, pa i sada ovde, neće priznati. Ni vajni „direktor“ nije želeo, jer nije odgovaralo njegovim ciljevima. Zašto je Radio bio siromašan, živeo na budžetu i nije koristio mogućnost da bude komercijalan, pitanje je koje treba postaviti političarima u gradu – bivšim i sadašnjim. Da li je uopšte trebalo da se komercijalizuje? Mislim da ne i da je potpuno normalno da grad ima svoj radio – građani a ne političari, i da ga grad finansira. E, sad što su to političari želeli da bude NJIHOV radio, oko toga je bilo natezanja od početka, od njegovog postanka, a bar što se tiče Redakcije na srpskom jeziku, to nikada nisu uspevali, bar ne onako kako su oni hteli. Zašto niko ne želi da kupi Radio? Prvo, Radio nema imovinu, nekretninu, odnosno svoje prostorije ili zgradu, to je osnovno. Suludi zakon o privatizaciji stavlja na TRŽIŠTE nešto što ne donosi zaradu, bar ne bez komercijalizacije (nikada nismo dobijali novac od pretplate, da neko ne pomisli), već samo traži ulaganje, i onda kaže: Pa eto, tržište je merilo vrednosti! Sviranje…..Veže ti noge i onda kaže: Trči!!! Ne upoređujem, ali ima radio kuća u svetu koje su mnogo veće od naše pa im ne pada na pamet ni da ih privatizuju ni da ih komercijalizuju. Jer zna se šta postaje radio kada se komercijalizuje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Maglocistac.rs. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Magločistač zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.